АРХИВ САНУ
Архив САНУ (АСАНУ) прикупљања и чува архивску грађу значајну за историју Српске академије наука и уметности, њених претеча и целог српског народа. Архив се бави и заштитом, конзервацијом и рестаурацијом грађе, њеним сређивањем, обрадом и објављивањем. Важна улога је и омогућавање научницима, студентима и другим истраживачима да користе изворе из збирки Архива САНУ. Посебан значај има сарадња са сродним установама из Србије и иностранства.
Архив Српске академије наука и уметности у Београду основан је 1841. године, када и Друштво српске словесности (ДСС), највиша установа науке и уметности Кнежевине Србије. Од првих дана свог постојања, Друштво је сакупљало изворе за српску историју – књиге, документа, писма, уметничка дела, предмете из свакодневног живота и у том узвишеном послу имало помоћ из свих крајева српског народа. Од 1864. године, Српско учено друштво (СУД) је наследило ДСС и наставило његов рад, па и подвиг сабирања историјског блага. Када је СУД 1886. прерасло у Српску краљевску академију (СКА), Архив је постао њен део. Тада су га, у оквиру Старе збирке, чиниле 263 старе рукописне и штампане књиге и 1397 докумената у Историјској збирци.
После пресељења из Бранкове улице број 15 у Кнез Михаилову 35, године 1952, Архив Српске академије наука (АСАНУ) добио је свој простор: депо за грађу, читаоницу и канцеларију и дошао под стручни надзор управника (директора) и архивских радника. Неколико година касније, читаоница Архива опремљена је картотекама, микрочитачем и приручном библиотеком.
Архив САНУ поседује пет збирки: Стару збирку, Историјску збирку, Етнографску збирку, Оријенталну збирку и Збирку одликовања.
У Архиву су похрањени фондови Друштва српске словесности (1841–1864), Српског ученог друштва (1864–1892), Српске краљевске академије (1887–1944) и два угашена института Српске академије наука – Института за изучавање књижевности (1947–1954) и Института за изучавање села (1948–1954). У АСАНУ чувају се и Записници седница Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ), Записници седница Председништва САНУ, Записници редовних, ванредних, свечаних и изборних заседања скупштина САНУ и Досијеи преминулих чланова САНУ.
У саставу Архива од 2002. године је и Архив Историјског института. Сачињавају га исписи архивске грађе из домаћих и страних архива и заоставштине Јована Ристића, Матије Бана, Владимира Љотића, Константина Николајевића, Паје Михајловића, Јанка Шафарика, Светозара Попадића, преписке Милана Ђ. Милићевића, Чедомиља Мијатовића, као и целина „Први светски рат“, коју углавном чине страни новински исечци о Србији.
У оквиру Архива налази се и Кабинет за дубровачке студије, настао од исписа академика Мирослава Пантића, које је он направио истражујући Дубровачки архив. Чине их архивска грађа, писма, новински исечци, фотографије, микрофилмови, књиге, литература о дубровачким студијама од средњег века до данас.
Стара збирка, после страдања Народне библиотеке Србије 1941. године постала је највећа збирка старих српских рукописа и штампаних књига у Србији, насталих од XIII до XIX века.
Између осталих, ту су Дечанска хрисовуља (360), Житија краљева и архиепископа српских архиепископа Данила II, Служабник (из 1554. године) Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића (465), Горички зборник (446), Куманичко четворојеванђеље (69), Бањска повеља – рукописна копија (495), Александрида, приче о Косовском боју из Заоставштине Јована Томића, као и многи црквени зборници, октоиси, минеји, псалтири, молитвеници, али и поједина дела Јована Рајића, Вићентија Ракића, Доситеја Обрадовића, Павла Соларића, Лукијана Мушицког, Јоакима Вујића, Симе Милутиновића Сарајлије.
Оријентална збирка У збирци се налазе рукописне и штампане књиге, докумената, берати и фермани, расправе о разним учењима у исламу, речникци, збирке песама, зборници закона, народне лекаруша, календари, Историја Турске (1166–1188). Писана је на турском, персијском и арапском језику, у времену од XV до XX века.
Историјска збирка је садржи грађу од средњег века до наших дана, коју чине средњовековне повеље у оригиналу или препису, документи, преписке, протоколи, рукописи, исписи из страних архива, мемоари, композиције, фото-албуми итд. Ту су заоставштине српских владарских породица (Обреновића, Карађорђевића, грофа деспота Ђорђа Бранковића) и великана науке, уметности и политике: Вука Караџића, Симе Милутиновића Сарајлије, Стевана Книћанина, Феликса Каница, Јована Ристића, Јована Цвијића, Стевана Мокрањца, Милутина Миланковића, Иве Андрића, Бранка Ћопића и многих других.
Документи су писани на црквенословенском, српском, латинском, руском, француском, енглеском, немачком, италијанском, мађарском, турском, грчком и другим језицима.
Етнографска збирка садржи: народне песме (лирске, епске), приповетке, басне, пословице, загонетке, питалице, здравице, поскочице, бројалице, изреке, предања, врачања, бајања, веровања, гатања, речи, српска народна јела, одела, живот, обичаји, игре, орнаменти – везови, шаре, ношње, народна медицина (лекаруше) и друго. Збирка обухвата период XIX и XX века.
Збирка одликовања Архива САНУ је посебна збирка у којој се чувају ордени, медаље, споменице, плакете, дипломе, повеље, значке и друга одликовања додељена Академији, њеном Архиву, академицима и другим истакнутим личностима српске историје. Од њеног стварања 1997. године до данас, у њу је уврштено преко 1000 предмета. Део ове збирке изложен је у виду сталне изложбене поставке на првом спрату Палате САНУ.
Извор: https://www.sanu.ac.rs/jedinice/arhiv-sanu/