Архив Југославије је установа културе која чува архивску грађу од изузетног значаја за проучавање историје Југославије, Балканског полуострва, југоисточне и средње Европе, посебно епохе Хладног рата, насталу радом централних државних органа и организација, установа, политичких и других организација, удружења и других субјеката југословенске државе од њеног стварања 1918. до 2003, као и у периоду Државне заједнице Србија и Црна Гора, од 2003. до 2006. године.

Архив Југославије основан је Општим законом о архивима ФНРЈ из 1950. под називом Државна архива ФНРЈ. Иако је идеја за формирање архива који би прикупљао сву архивску грађу насталу радом државних институција Југославије постојала још у Краљевини, до тада није реализована. Архив је стварно почео са радом крајем 1952, када је променио назив у Државни архив ФНРЈ. Савезна скупштина је 1964. изгласала Закон о Архиву Југославије, којим су детаљно регулисане обавезе и надлежности Архива. Надлежности и статус Архива мењали су се, у складу са развојем државе, Законом о Архиву Југославије из 1973. године и Законом о организацији и делокругу савезних органа управе и савезних организација из 1978, када је Архив Југославије добио статус савезне организације, односно самосталне установе одговорне за свој рад савезној влади. Надлежности Архива су коначно регулисане Законом о архивској грађи федерације из 1986. године. Архив Југославије је 2003. године због промене имена државе преименован у Архив Србије и Црне Горе. Након распада те државне заједнице, осетила се потреба да се статус и име Архива редефинишу, тако да је 2009. године, влада Републике Србије основала Архив Југославије као установу културе.

Од свог оснивања Архив је више пута мењао локације, а од 1969. године смештен је у некадашњој згради Дома краља Александра I за ученике средњих школа. Данас је Архив Југославије јавни архив који је део мреже архивске службе Републике Србије.

Делатност Архива утврђена је законским и подзаконским актима, а послови кроз које се та делатност врши су следећи:

• заштита архивске грађе ван Архива;
• пријем, смештај и заштита архивске грађе у Архиву;
• сређивање и обрада архивске грађе;
• информисање о фондовима и архивској грађи из надлежности Архива;
• обезбеђење услова за коришћење архивске грађе;
• објављивање архивске грађе, информативних средстава о архивској грађи и других публикација којима се унапређује коришћење архивске грађе;
• излагање архивске грађе, организовање предавања и других облика културно образовне делатности;
• истраживање и снимање архивске грађе у земљи и иностранству ради комплетирања фондова Архива;
• примена информационих технологија у свим доменима рада Архива;
• обезбеђивање техничке заштите архивске грађе;
• сарадња са архивима и другим сродним институцијама и асоцијацијама у земљи и иностранству;
• примена Споразума о питањима сукцесије, Анекс Д – Архиве, у погледу „Државне архиве СФРЈ”.

Преузимање архивске грађе од њених стваралаца једна је од најважнијих функција сваког архива. Проблем простора за смештај грађе, са којим се Архив суочава од самог настанка, потреба да се после оснивања прикупи грађа за коју је надлежан, али и крупне промене 90-их година прошлог века, утицали су на велике осцилације у количини примљене грађе током различитих година. Тако је 1955. године примљена архивска грађа од укупно 7202 метра дужине, а после распада СФРЈ, 1990–1993, укупно је преузето 10.845 метара грађе. Од краја 80-их и почетком 90-их година преузета је из Архива Министарства иностраних послова грађа МИП-а Краљевине Југославије са свим дипломатско-конзуларним представништвима до 1945. године. Након распуштања Централног комитета Савеза комуниста Југославије Архив је преузео целокупну његову архиву (фонд AJ-507, 661 метар), заједно са запосленима. Архив Југославије је 2010. године преузео целокупну архиву Јосипа Броза Тита (фондови AJ-836 и АЈ-837, укупно око 300 метара).

Од самог оснивања па све до данас задатак АЈ био је да архивску грађу систематски прикупља, преузима, сређује и даје је на коришћење јавности. Да би архивска грађа једног фонда или збирке на најбољи начин била презентована јавности и да би се физички заштитила од пропадања она се обрађује и сређује на основу познатих принципа, валоризије се по савеременим критеријума, успоставља се структура и коначно представља кроз информативна средства (инвентаре) са циљем да истраживач што пре дође до жељене информације.

Широј јавности се богатство архивске грађе којом Архив располаже представља објављивањем и тематским изложбама докумената Од самих почетака Архив је радио на конзервацији и рестаурацији архивске грађе. Као један од видова њене заштите, у Архиву је основана фото и микрофилмска лабораторија. Последњих година се веома активно ради и на дигитализацији, што је још један вид заштите оригиналне архивске грађе. Један од најважнијих дигитализованих фондова који може да се претражује на тај начин је Збирка Милана Стојадиновића (АЈ-37). Од 1997. Архив има свој веб-сајт, који је значајније дорађен 2008. године. Сада, 2022. године, се представља и нови, модерно дизајниран сајт ове куће.

У Архиву постоји око 27 хиљада метара документарне грађе, 882 архивских фондова, 646 фондова из периода СФРЈ/СРЈ/Србије и Црне Горе и 87 збирки докумената. Збирка фотографија има око 55.000 фотографија издвојених из 71 архивског фонда и добијених поклоном или откупом. Сва архивска грађа подлеже законском року доступности (30 година), осим ако то није законом другачије прописано. Архивска грађа је смештена у депоима на две локације (зграда Архива у Васе Пелагића 33 и у бившој згради СИВ-а 2, Булевар Зорана Ђинђића 104). Сви фондови и збирке имају информативна средства – пописе (необрађени фондови) и инвентаре и картотеке (обрађени фондови и збирке). Информативна средства о сређеним фондовима (инвентари), осим у писаној, постоје и у форми базе података, од 2003. у MS Access бази, а од 2013. се користи веб апликација, која је сада доступна и на сајту Архива. На сајту Архива могу се наћи инвентари у PDF формату. Од 2000. године Архив издаје свој стручни часопис Архив.

Библиотека Архива поседује богат фонд књига (око 27.000) и периодике (11.000) из области архивистике, историје, права, социологије и политичких наука. Некњижна грађа (карте, плакати, леци) такође се чува у библиотеци (око 1.750 инвентарних јединица).

Годишње у читаоници Архива истражује више од 600 домаћих и страних истраживача (628 – 2017, 617 – 2018, 692 – 2019 итд.), са око 4800 посета годишње (2017), 4831 (2018.), 4947 (2019.), 289 (2020.), 295 (2021.) и 388 (2022.).

Данас у Архиву Југославије има 43 запосленa, међу којима их је највише са високом школском спремом (историчари, правници, политиколози, конзерватори и др.).