“Воденица је за сваког смртника веома корисно, али и опасно место; дању се у њој меље жито, али је ноћу треба избегавати као стециште демона.
Словени су веровали да је воденицу измислио ђаво, на кога су пренесени атрибути словенских богова, и који је радо и походи. У њој се сакупљају и вампири, вукодлаци, демони, а крај ње дрекавци…У води покрај воденице борави и сам Воданој, водени дух који одатле пролазнике повлачи у воду.
Вода која се захвата крај воденице има велику магијску моћ. Чињарице или врачаре често су захтевале од својих “муштерија” да донесу овакву воду са левог или десног витла, воденичног точка, или са места званог “одврата”, где вода улази у воденицу. Оваква вода била је основ за магијске радњ које треба да “одврате” зле чини или да призову некакво добро за особу која тражи магијску помоћ тј. да “наврну воду на њену воденицу”.”
Извор: Н. Гајић, Словенска митологија, Лагуна 2011, 81.