ГРИГОРИЈЕ СИНАИТ

Григорије Синаит био је један од најзначајнијих византијских богослова 14. вијека, најпознатији по томе што је био оснивач исахистичког покрета. Рођен је у Кукулу, надомак Смирне. Свој надимак Синаит је добио због тога што се замонашио на Синајској гори. О његовом животу сазнајемо преко његовог житија које је написао цариградски патријарх Калист. О раном животу Григорија Синаита сазнајемо да је његова породица пала у ропство, али да су становници Лаодикеје платили откуп и тиме их ослободили ропства. Након ових догађаја је богослов посјетио низ хришћанских знаменитих локација; обишао је Јерусалим, Кипар, Синајску гору, Крит и на крају долази и на Свету Гору. Посебно се истакао у ширењу исахистичких идеја међу Бугарима и Словенима. У Бугарској је боравио под покровитељством  трновског цара Јована Александра (1331-1371), а током тог боравка је и основао монашки центар у циљу ширења и јачања исихазма. У томе се показао као успјешан јер је исихазам ухватио дубоког коријена и у Бугарској и у Србији, а и шире.

О смрти Григорија Синаита немамо јасне податке. Сматра се да је доживио дубоку старост и да је преминуо некад послије 1337. године. Касније је канонизован  и празнује се као Преподобни Григорије Синаита.

 

Аутор: Тамара Ћ.

Извор: Зборник радова Византолошког института, XXXII, Београд  1993, 149-154.