ГУСАРИ У СРПСКИМ СРЕДЊОВЈЕКОВНИМ ЗЕМЉАМА

ГУСАРИ првобитно разбојници уопште. У Душановом законику гуса је разбојништво, а гусар се као разбојник најчешће наводи напоредо са лоповом (тат). Тек у касније време назив је ограничен на морске разбојнике, пресретаче и нападаче на бродове, пљачкаше трговаца на бродовима и обалских насеља. У раном средњем веку Византинци за гусарење оптужују словенско становништво обала. На злу гласу су били нарочито Неретљани, против којих се боре у првом реду Венецијанци, а затим и грађани приморских градова. Учвршћивањем власти Венеције над Јадранским морем и великих држава (Угарска, Србија) над дугим потезима обале смањују се могућности деловања некадашњих гусарских гнезда.

Ипак, и у касном средњем веку остају забележене оптужбе да Омишани, становници Крајине, па и околине Будве, нападају трговце и ненаоружане бродове. Дубровчани су од кнеза Гргура Дражетића, бановог и краљевог управитеља у Омишу, тражили да спречи гусарење својих људи: покарај их и устави од те курсе. То нам показује како се назив corsarii из романских говора раширио међу Словене. Када би саме ухватиле гусаре власти обалских градова су се сурово обрачунавале. Три гусара из Будве су 1359. у Дубровнику по кратком поступку осуђена и ослепљена. Гусари из Омиша су 1416. натерани да осмоструки износ на- нете штете положе док не изгори у судници једна свећа. Они су били обешени.

О морским гусарима на Јадрану и Егејском мору знају и писци српских житија. Свети Сава је на своме путу за Свету земљу и током живота на Све- тој гори имао невоље са пиратима, али је успевао не само да се спасе, него да их на чудесан начин преобрати и наведе да промене начин живота.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба I, 289; 11, 40, 187; Б. Храбак, Дубровник и родски пирати, ИГ 2 (1956) 78–90; Б. Храбак, Гусарство и пресретање бродова при пловидби у Јадранском и Јонском мору у другој половини 15.вијека, Весник Војног музеја 4 (1957) 83-98.

Ђ. Ђекић

Извор: “Лексикон српског средњег века”, Београд 1999, 135-136 стр