ДОПРИНОС ОЛИВЕРА КРОМВЕЛА У ЕНГЛЕСКОМ ГРАЂАНСКОМ РАТУ
Аутор: Малиша Миљанић
Кромвел је рођен у Хантингтону 25. априла 1599. Био је вођа парламентараца у Енглеском
грађанском рату. Школовање на Sidney Sussex College прекида 1628. због смрти оца. Исте године
накратко постаје члан Парламента, па се повлачи из политичког живота, све до 1640. када ће
постати део тзв. "Дугог Парламента", који ће заседати наредних 20 година. Централни догађај овог текста је Енглески грађански рат (1642-1651), настао као ескалација сукоба између краља Чарлса I
и енглеског парламента.
На самом почетку грађанског рата 1642. године, Кромвелова лидерска и организаторска
способност доћи ће до изражаја. Његови коњаници понеће кључну улогу у тријумфу
парламентараца над ројалистима у бици код Марстон мура 2. јула 1644. Након локалних успеха
ројалиста и понеких застоја у напредовању, војска Парламента ће организовати Војску новог типа
(New Model Army). Врховни заповедници овог поретка били су Сер Томас Ферфакс и управо
Кромвел. Ова војска представљаће групу фанатичних пуританских ратника прозваних Гвоздени
(Ironsides). За њих пуританизам није представљао могућност партијске селекције, већ стил живота.
Војници су били сељаци, који су у рат махом водили своје коње.
У бици код Нејсбија 14. јуна 1645, војска парламента однеће победу. Након те победе, остварена
је још једна. Наиме, она се огледала у чињеници да су краљеве трупе раштркане по читавој
Енглеској, безнмогућности поновног повезивања. Сам краљ ће са великом коњицом идућих
годину дана лутати. Последња већа битка одиграће се 10. јула 1645. код Лангпорта, када ће
Ферфаксова армија опљачкати непријатеља, чија ће армија нестати, као последња нада у смислу
доступности краљевих снага. Јуна 1646. ће пуританци срушити Оксфорд. Краљ је потражио
уточиште у Шкотској, али су га ови изручили парламенту. Сматрајући да је револуција окончана,
главну реч у парламенту имају презбитеријанци (припадници углавном евангелистичких цркава
којима управљају савети састављени од свештеника и лаика), који одлучују да се део армије
распусти, а део пошаље у Ирску. Тој идеји су се успротивили индепенденти (називани и секташи-
теже локалној контроли верских питања). Они о томе не желе ни чути. Кромвелова армија ће
1647. окупирати Лондон. Притом избија побуна тзв. уравњивача левог крила индепендената, који
ће тражити демократску слободу и права ширим слојевима народа. Ту побуну ће Кромвел без
проблема угушити. Ускоро ће доћи до уније краља и Шкота, а та ће унија бити поражена код
Престона 19. августа 1648. Тако ће и de facto армија са Кромвелом на челу преузети власт.
Парламент ће бити очишћен од ројалиста и презбитеријанаца, а сам краљ Чарлс I изручен
трибуналу парламента и ликвидиран. Монархија је укинута. Енглеска ће постати република под
називом Комонвелт (Commonwealth), или другачије Слободна земља (Free State).
Споменик у Нејсбију, на месту где се одиграла кључна битка за исход грађанског рата.
Кромвел ће потом кренути у Ирску и покорити је драстичним мерама, да би потом свладао и
шкотске ројалисте и Чарлса II у биткама код Дунбара (1650) и Вустера (1651).
Те 1651. донет је Навигациони акт, по ком се сва ваневропска роба могла превозити у Енглеску
само енглеским бродовима, или бродовима земље из које роба потиче. Овај акт подиже углед Комонвелта. Упоредо са тим, расте престиж Оливера Кромвела, који је, ослањајући се на своју
армију, 1653. растерао остатке Дугог парламента, саставивши Скупштину од чланова
индепендентских општина. Међутим, доћи ће до сукоба умерених и радикалних пуританаца, па ће
Кромвел распустити Скупштину. Ускоро ће бити именован за доживотног Лорд- протектора, што се
не свиђа Парламенту, који ће покушати да ограничи Кромвелову власт, на шта овај реагује-
распуштањем истог. Након што је очистио своју околину од ројалистичких завера и екстремиста,
Оливер Кромвел ће завладати диктаторски. Поделио је земљу на 12 округа. Власт у окрузима
поверена је генерал- мајорима. Ускоро ће Кромвелу бити понуђена титула краља, коју ће, под
притиском армије, ипак одбити. Због сукоба Доњег и Горњег дома, Кромвел ће распустити
Парламент, и недуго потом преминути, 3. септембра 1658.
Победе над Холандијом 1654, потом уговори са Португалом и Шведском, која ће привилеговати
енглеску флоту, те успех у рату против Шпаније (1654- 1659) довели су до тога да Енглеска имала
утицаја на међународној позицији већи него икада раније. Међутим, Кромвелова визија неће још
дуго живети- Енглези ће ускоро показати бунт према пуританцима и омогућити рестаурацију
династије Стјуарт.
Кромвела ће готово два века касније савршено описати Фридрих Енгелс, описавши га као особу
која у себи носи спој Робеспјера и Наполеона. Кромвел је желео републику у којој владају правда,
мир и верска толеранција. Своје држање оправдавао је ратним законима и законима освете.
Грађански рат у Енглеској је као трајну последицу оставио напуштање концепта о божанском
праву краљева, па су сви будући краљеви били присиљени да владају уз благослов законодавне
власти. Зато се сматра да је овај рат заслужан за стварање модерне демократије на острву, тј.
концепта либералне демократије на данашњем западу.
Кромвелов кип стоји у дворишту Вестминстера, као вечни заштитник демократије у Уједињеном
Краљевству.
