ЕПИДЕМИЈА ПЛЕСА – СТРАЗБУРГ (1518)

Средином јула 1518. године на улицама Страсбоурга, града на истоку Француске који је тада био дио њемачког Светог Римског царства, једна жена (наводно се звала Frau Troffea) је изашла на улицу и почела плесати. Ово вјероватно испрва и није био превише чудан догађај, но ствари су се убрзо почеле мијењати. Жена је плесала данима, а седам дана након што је почела, на улици је плесало око 100 људи.

Мјесец дана након почетка овог бизарног и мистериозног догађаја, на улицама је без престанка плесало око 400 људи. Многи су већ почели и умирати, углавном након срчаног удара, али то није зауставило остатак расплесане гомиле. Власти су коначно одлучиле да нешто подузму па су савјет затражиле од локалног љекара који је искључио могућност астролошких и надприродних узрока, те који је на крају закључио да је ова куга ‘природна болест’ коју је узроковала ‘врућа крв.’

Плес Frau Troffea је трајао негдје између четири до шест дана. У року од мјесец дана, на улицама је било око 400 плесача. Неки од њих су на крају преминули од срчаног удара, можданог удара или исцрпљености.

Прије покушаја лијечења, неки плесачи су чак били укрцани на кочије и одвезени до локалног светилишта да моле за помоћ. Њихове се молитве нису оствариле.

Умјесто да пропишу пуштање крви (уобичајени медицински третман из тог доба), власти су охрабриле становнике да још више плешу, ослобађајући им додатни простор, а чак су за плесаче направили и дрвену позорницу. Вјеровало се да је једини лијек – непрестано плесање, дан и ноћ, а власти су чак платиле и музичаре како би се повећала учинковитост лијека.

Историчар John Waller, аутор књиге “A Time to Dance, A Time to Die: The Extraordinary Story of the Dancing Plague of 1518” провео је дуго времена проучавајући овај мистериј.

“Није упитно да ли се овај догађај уопште десио,” тврди Waller који је у наставку објаснио да историјски записи документују бројне смрти узроковане плесом, “Врло је јасно да су (жртве) плесале. Ти људи нису само дрхтали, иако су били усхићени, њихове руке и ноге су се кретале као да су намјерно плесали”

Тек почетком септембра, број плесача је почео опадати. Ово није био први пут да се овакав бизаран догађај догоди у Европи. У ствари, било је чак десет плесних епидемија прије 1518. године, само што ни једна није довољно добро документована као епидемија из Страсбоурга.

Дјело Хендрика Хондиуса приказује три жене погођене кугом. Рад се темељи на изворном цртежу Peter Brueghela, који је наводно био свједок сличној Епидемији плеса 1564. године у Фландрији.

 

Могући узроци Епидемије плеса

Једна од популарних идеја је била да су плесачи прогутали ергот, гљивицу која расте на стабљикама ражи. Али ова теорија има једну рупу, док ергот може изазвати халуцинације, он такођер обично прекине доток крви до екстремитета, чинећи координирано кретање (плесање) готово немогућим.

Друга теорија је била да су плесачи били чланови култа херезе. То је такође мало вјероватно, јер документи показују да плесачи који су били захваћени појавом нису жељели плесати, те да су, када год су могли, молили за помоћ. Такође, није било никаквих назнака да су их власти лијечиле или третирале као јеретике.

Према књизи John Wallera, епидемија је избила због масовне психогене болести, манифестације масовне хистерије која се често дешава као посљедица екстремног нивоа психолошких проблема. Према Walleru, један од узрока је била глад узрокована хладним зимама, топлим љетима, мразевима и леденим кишама. Осим широко распрострањене глади, узроку су доприњеле велике богиње, сифилис, као и генерална потлаченост људи.

 

Извор: https://pixelizam.com/bizarni-dogadaji-epidemija-plesa-strasbourg-1518/