ЕСХИЛ

ЕСХИЛ (524-456) – један од највећих драмских писаца у античкој и светској књижевности, који је с добрим разлогом назван „творцем трагедије”. Родом из Елеусине крај Атине, племенитог поријекла, учесник је грчко-персијских ратова (борио се код Маратона и Саламине) и савременик наступања демократије. Написао је деведесет трагедија, од којих се сачувало седам: Персијанци, Оковани Прометеј, Седморица против Тебе, Хикетиде и Орестија, једина сачувана драмска трилогија, коју сачињавају Агамемнон, Хоефоре и Еумениде. У више махова је боравио на Сицилији, где је и умро. Типично је за ондашња схватања, а можда и за Есхила као човека, што се у надгробном натпису који је сам за себе саставио каже да је учествовао у отаџбинском рату, док се његова књижевна делатност уопште не помиње.

Увођењем другог глумца и ограничавањем обима хорских партија, Есхил је учинио вероватно пресудан корак у настанку драме, а пут који је прешао од сасвим примитивних видова драмског израза на почетку каријере до високо савршене структуре Орестије пред смрт најбоље сведочи колико је његов допринос непроцењив. Есхилове драме прожете су дубоком религиозношћу и вером у делотворност божанске правде која има своје утјеловљење у Зевсу. Оне, поред осталог, говоре о проблему људске одговорности односно смислу испаштања. Есхил каже,,ко уради криво нека пати”, али верује да то није без сврхе: „патњама се памет стиче”. Његове драме су појам узвишеног стила, а одликују се мисаоношћу, моралношћу и извесном монументалном величанственошћу израза. Аристофан се у комедији Жабе подсмијева Есхиловој спорости и статичности, али га ипак проглашава највећим атинским пјесником и чак га враћа из света мртвих да би помогао домовини која је у опасности. Есхил је био високо цијењен у средњовековној и модерној Европи, а на нашем тлу пронађен је превод његових стихова на српскосло-венски из 15. вијека.

Извор: Владета Јанковић, “Именик класичне старине”, Београд 2019, 116-117 стр