ЖЕНА КОЈА ЈЕ ПРЕВАРИЛА СМРТ

Аутор: Малиша Миљанић

26. јануара 1972. над Чехословачком, догодила се највећа несрећа југословенске авио компаније свих времена. Авион DC-9, на линији Стокхолм (Копенхаген- Загреб)- Београд, пао је са висине 10.160 метара изнад места Српска Камењица, на крајњем северу данашње Чешке. Од 28 путника и чланова посаде, преживела је једино двадесетдвогодишња Весна Вуловић.

Јунакиња данашњег текста рођена је трећег јануара 1950. у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. Била је таленат за гимнастику, кошарку и балет. Након завршене прве године на Филолошком Факултету у Београду, Вуловићева ће се преселити у Лондон, у жељи да усаврши енглески језик.

Лет 367 летео је из престонице Шведске, Штокхолма, до Београда, са заустављањима у Копенхагену и Загребу. По сведочењу Весне Вуловић, нити она нити њена посада нису првобитно били планирани за лет, али да је њој то представљало задовољство, јер никада раније није била у Данској. 26. јануара у 13:30 је авион полетео из Штокхолма, а у Копенхаген слеће тачно сат времена касније, када су се Вуловићева и њена посада укрцали на авион. Читава посада је, према њеним речима, у групи путника који су напустили авион, видела једног видно изнервираног човека, за којег су сматрали да је ставио бомбу у пртљаг.

Авион је из Копенхагена полетео у 15:15. У 16:01 се експлозија пробила кроз пртљажник авиона и довела до његовог распада изнад места Српска Камењица, северна Бохемија, Чешка. Њу је чуо мештанин Бруно Хенке како вришти међу олупинама авиона. Пуком срећом је овај човек сачувао њен живот, јер је током другог светског рата био лекар. Одржао јој је у животу док хитна помоћ није пристигла. Истражитељи су веровали да је преживела јер је труп авиона, где је она била смештена, пао под углом на снег, на планину која је била покривена шумом. Дан након експлозије се један човек, који се изјашњавао као хрватски националиста, полицији пријавио као одговорни за експлозију. За пад авиона нико никада није одговарао. Касније те године, Бруну Хенкеу се родила унука. Добила је име Весна.

Научници су касније констатовали да је она заправо, по седам основа победила смрт, ево којих:

1.Могла је умрети због недостатка кисеоника на висини од више од 10 километара, и смрзавања на температури од минус 50 степена Целзијуса.
2. Била је изложена изузетно великој и изненадној декомпресији- промени притиска.
3. Избегла је погибију због рупе у авиону, која усиса све што је пред њом, укључујући и људска тела.
4. Због пада са те висине, сва крв се слије у доњи део тела и срце због преоптерећења препукне.
5. Лудило је и замислити да је силину ударца после пропадања са 10.000 метара могуће преживети.
6. Тешко повређена, и лако обучена, имала је срећу да су је спасиоци брзо пронашли.
7. Да Бруно Хенке није знао шта треба да учини, Весна би подлегла до доласка хитне помоћи.
Узевши све у обзир, научници су дошли до закључка да је шансе да се овакав пад, уз све атмосферске промене преживи- 0, 000000000000000000000001 % !

 

Весна Вуловић је у прашку централну болницу примљена са фрактуром лобање, унутрашњим крварењем, сломљеним ногама, три сломљена пршљена, фрактуром карлице и поломљеним ребрима. Била је у коми седам дана, парализована од струка на доле. Имала је амнезију, од сата који је претходио паду, па све до месец дана касније, када се сетила да је видела своје родитеље у болничкој постељи, родитеље, који су умрли у размаку од 18 месеци након пада. 12. марта 1972. пребачена је у Београд на лечење. Тада јој је понуђена ињекција, која би помогла да преспава лет, али она то одбија под изговором да се не плаши летења, јер се кобног лета не сећа. У Београду, пала је у несвест када је видела наслове из новина. Хоспитализација је трајала до јуна те године, када је лечење наставила у Црној Гори. Да би лечење платили Веснини родитељи продали су два аутомобила. Октобра 1972, непуних десет месеци након несреће, Весна Вуловић је проходала. До краја живота је шепала и имала трајно искривљену кичму. На дочеку 1973. године, од председника Броза добила је одликовање. Уписана је 1985. у Гинисову књигу рекорда. Плакету јој је у Лондону предао Пол Макартни, што је за њу било од изузетне важности, јер је волела Битлсе.

 

Почетком деведесетих, развела се од мужа Николе Бреке, да би недуго потом била отпуштена из ЈАТ-а, јер је говорила на антивладиним протестима уперених против Слободана Милошевића. У последњим годинама живота, борила се са кривицом преживелог, која ју је притискала сваки пут када се несреће присети, што је учинило да одбије да гостује у емисији код Опре Винфри. Весна Вуловић пронађена је мртва у свом стану 23. децембра 2016. Сахрањена је четири дана касније на београдском Новом гробљу.