КАТЕДРАЛА У КЕЛНУ- ПОНОС НЕМАЧКЕ

Аутор: Миљанић Малиша

У свом претходном тексту отворио сам тему светских чуда. Након Шпаније и Алхамбре, селимо се у Немачку и говоримо о једном од најчувенијих споменика готске архитектуре.

Постоји много разлога због којих катедрала у Келну, једна од најзначајнијих цркава на свету, заслужује неизмерно дивљење. Пре свега, запањују њене мере које надмашују границе људских претпоставки. Торњеви су високи 157 метара, унутрашњи простор је дуг 144 и висок 45 метара. Хармонија којом одише сам изглед катедрале, потпис готског система и бестежинска величина простора чине је изванредном.

Када је 1248. године за време надбискуповања Конрада од Хохштадена положен камен темељац, Келн је већ тада иза себе имао готово 1.300 година развоја. Око 50. године пре Хр. У подручју данашњег Келна била је основана Колонија Клаудија Ара Агрипиненсијум. Из имена Колонија настало је Колен, те напослетку Келн. Одмах крај цркве пронађени су остаци неке римске палате са дионизијским мозаиком из другог века, величине око 75 метара квадратних. Дубоко у темељима цркве су 1959. пронађена два краљевски опремљена франачка гроба који датирају из XVI века. На почетку деветог века, надбискуп Хилдеболд, архиепископ Карла Великог, изградиће базилику, која ће касније бити схваћена као претходинца Келнске катедрале. Та црква ће тек 1164. постати атрактивна, премда ће тада Рајналдо Даселски, канцелар Фридриха Барбаросе, пренети реликвије Светих трију краљева из Милана у Келн. Због тих реликвија, катедрала постаје краљевска, позивајући Христа за највишег краља. Узрок свему томе јесте и то што је у средњем веку надбискуп из Келна крунисао немачког краља у Ахену, а прва два седишта у цркви била су предодређена за краља и Папу.

Понављам, изградња је започета 1248, полако ће се развијати. Црква је завршена 1320. а освештана две године касније. До 1400. ће бити дограђен јужни торањ са два спрата, а у наредна два века сазидане су уздужне и попречне лађе висине 15 метара. Црква је остала у том стању све до XIX века. Један мањи део црквеног торза служио је у сврху обављања служби. Чинило се да се никада неће ни размишљати о довршењу тог дела. Јубиларни спис, издат 1880. каже: “Постепено се губио сваки смисао и разумевање за средњевековни стил градње. Изгледало би као грех против духа времена када би се предузело да се рушевине катедрале доврше у старом стилу. “

Увек се изнова тражило да се настави са изградњом. Када би унутрашњост цркве, колосални торњеви или други делови били завршени, тад Европа не би смела показати ништа што би се могло упоредити са старим чудима света. Ово су речи неког од посматрача, који се у Келну затекао око 1600. године.
У коначну изградњу ће се кренути 1842. Од тада до 1880. поменутом торзу су додати делови који су недостајали, саграђени у старом духу.

Ускоро ће се на Келнску катедралу гледати као на централни симбол Немачке. Дубље значење ове чињенице треба потражити на другом подручју. Дематеријализацију камена и светла (у најкраћем, њихово апстрактно или натприродно поимање ) кроз обојеност прозора требало би схватити као остварење небеске катедрале. Толико та градња, поштујући њену монументалност, делује као да лебди у ваздуху. Да би се то могло детаљније описати и разумети, треба истаћи да један комад камена присутан у лађи катедрале, тежи најмање четири тоне.

О уметничком благу цркве, написане су многе књиге. Истаћи ћу само “Крст”, настао око 970. године, што је најстарији сачуван приказ распећа направљен у великој пластици. Огромну вредност има и ковчег Трију краљева, највеће дело златарске уметности, које је започео Никола Верденски 1181. а завршили келнски уметници око 1220. Уметнички најзначајнијом скулптуром из раног XIV века сматра се пластика апостола на стубовима цркве.

Средњевековни прозори и блистава дела из ризнице су такође знаменитости једнаке вредности. Као главно дело из сликарске школе у XV веку у Келну се сматра троделна слика цркве, иначе дело Штефана Локнера. У другом светском рату су, између осталог, билу уништени сводови на лађама цркве. Пуних једанаест година је група од око 70 стручњака радила на санацији начињених штета.