МАРКО ПОЛО

Марко Поло био је значајна историјска личност и то највише због својих путовања кроз Кину, када је направио бројне записе.

Вјерује се да породица Поло потиче са острва Корчула. Према једном документу из 15. вијека рођен је на острву Корчула 15. септембра 1254. године. Иако у вези с мјестом његовог рођења постоје многа спорења, није спорно да се родио у ондашњој Млетачкој Републици. Наиме, улица и дио града Корчуле, по постојећим записима који постоје и данас, у којем се налази тзв. Кућа Марка Пола, одговарају простору који од најранијих дана припада управо породици Поло.

О поријеклу имена такође има спорења, италијанско или хрватско поријекло, али најлогичнија се чини претпоставка да је име словенског поријекла и долази од птице водарице која се у том крају називала пол. Томе у прилог иде и сам грб породице Поло, који у себи садржи слике четири птице водарице, па и сам Марко се потписивао с Пол, а не латинизираним Поло.

Његови отац Никола и стриц Мате још прије Марковог рођења били су познати трговци који су највише трговали на Блиском истоку, а 1260. године боравили су у Константинопољу те тако предвид‌јели политичке промјене у царству када су своја богатства претворили у драго камење и напустили град и упутили се у Азију.

 

 

Хиљаде пустолова и истраживача, надахнуте његовим причама, кретале су у непознато, желећи доживјети барем дио онога о чему је Марко Поло причао

 

Између 1261. и 1269. године прешли су пут до Кине, прикључивши се великом монголском Кублај-кану, који је у то вријеме имао своју пријестоницу у данашњем Пекингу.

У међувремену је мајка Марка Пола преминула и њега су одгајали ујак и ујна. Марко Поло је растао и учио многа трговачка знања као што су стране валуте и управљање трговачким бродовима.

Из Кине су се његови отац и брат вратили као Кублај-канови посланици папи с писмом у којем Кублај-кан моли папу да му пошаље учене људе који би подучавали у његовом царству. Кад су они с папиним одговором и са два Доминиканца кренули поново према Монголији 1271. године повели су са собом и 17-годишњег Марка Пола. Након четири године путовања стигли су до Кублај-кана. Марко Поло је постао канов поузданик и остао у његовој служби 17 година. Својим изгледом и интелигенцијом задивио је тадашњег најмоћнијег владара на свијету и он га је примио у монголску дипломатску службу у којој је постигао завидне резултате.

Тада је пропутовао многе земље Далеког истока све до данашњег Мјанмара и Вијетнама, гд‌је је упознао многе језике и обичаје тих народа, а 1292. године пружила им се прилика да се врате назад. Тако су након три године путовања Марко Поло, његов отац и стриц стигли 1295. године у Венецију. Више од 25.000 пређених километара и 24 године трајања, са којих су донијели мноштво “чудеса” у Европу, збир је њихове легендарне одисеје.

Њихов повратак значио је сусрет многих са до тада невиђеним чудесима.

 

Марко Поло је 7. септембра 1298. године, као заповједник млетачке галије, учествовао у највећој поморској бици средњега вијека, оној између Венеције и Ђенове, која се збила пред Корчулом. У том поморском боју погинуло је 7.000 Млечана, а 7.400 их је било заробљено, чиме је Венеција доживјела пораз од којег се дуго опорављала.

Међу заробљеницима био је и Марко Поло, који је, након четири дана у корчуланској тамници, провео годину дана у ђеновском заробљеништву.

Тамо је диктирао своје пустоловине и доживљаје у Кини свом затворском садругу Рустићиану да пише на француском провансанском језику. Тако је настала позната путописна књига под насловом “Livre des merveilles du monde”. Штампана је на пергаменту у неколико десетина примјерака, јер тада у Европи још није био изумљен папир. Данас је та књига познатија као “Il milione”.

У августу 1299. године пуштен је из затвора и вратио се у Венецију, гд‌је је с ујаком и оцем радио у трговачкој фирми и убрзо постао богати трговац. Године 1300. оженио је Донату Бадоер, кћерју трговца Витале Бадоера. Имали су три кћерке – Фантина, Белела и Морета.

Полова књига открила је тада заосталој Европи једну развијену и моћну кинеску цивилизацију, а многа запажања највећег путника свих времена о стварима и појавама у Кини чинила су се као разиграна машта талентованог писца. Он је у њој, између осталог, говорио о граду Кансаи са 10.000 мостова и гријаним улицама с бајковитим палатама и вртовима, о систему пошта коњском запрегом, која је веома д‌јелотворно функционисала, о папирнатом новцу, о нафти као извору енергије, о чудотворним љековитим травама, о богатим тканинама свих врста, боја и дезена, налазиштима злата и дијаманата, мирођијама, необичним животињама, техникама ратовања и владања, сузбијању инфлације и фалсификовања помоћу неизбрисивог краљевског жига – о стварима о којима Европа није могла ни сањати.

Њемачки картограф Јохан Шенер записао је 1533. године: “Иза Синае и Цереса, митских градова централне Азије, открића многих земаља заслуга су Марка Пола. Обале тих земаља недавно су опловили Кристофор Колумбо и Америго Веспући у својим путовањима по Индијском океану.”

Показаће се, да Колумбо није стигао до пред‌јела које је описао Марко Поло, јер га је на путу до њих зауставило копно које ће по Америгу бити прозвано – Америка. Али, преко линије хоризонта, Колумба и друге велике истраживаче привлачили су управо Маркови живи прикази. Познато је да је Колумбо од 1451. до 1506. године посједовао латинско издање Маркове књиге и у биљешкама које је правио током путовања упоређивао властита открића с мјестима која је Марко описао.

Његова књига читана је на краљевским дворовима и у племићким палатама с великим ужитком и занимањем, а данас се сматра највећим путописом у свјетској књижевности.

 

На италијанском је добила наслов “Il milione” (Милион), вјероватно због великих бројки којима је Марко описивао своје доживљаје, а на енглеском “The Траvels оf Маrcо Polo” (Путовања Марка Пола). Она је послужила и као узорак за бројне модерне романе.

У посљедње вијеме појавиле су се тврдње да чувени истраживач наводно уопште није стигао у Кину, а да је у свом бестселеру објавио информације које је чуо од других. Путовања Марка Пола у Кину и на Далеки исток начинила су га једним од највећих свјетских истраживача у историји, али археолози сада вјерују да он никада није отишао тамо.

Чак су га његови пријатељи на самртној постељи питали због чега је написао и испричао толико неистина, а он им је кратко одговорио: “Нисам написао ни пола од онога што сам видио и доживио, јер сам знао да ми нећете вјеровати”.

Археолози сматрају да је на обалама Црног мора пронашао продавнице персијских трговаца са робом из Кине, Јапана и Монголског царства. Према њиховом мишљењу, Марко Поло је комбиновао прикупљене информације и објавио их у својој књизи.

Археолози посебно указују на недосљедности и нетачност у његовим описима инвазија, које је Кублај-кан покушао да изврши на Јапан 1274. и 1281. године.

“Он брка та два датума, мијеша детаље о првој експедицији са онима из друге”, појаснили су археолози.

Поло је тврдио да је обишао Кину уздуж и попријеко, а археолози не могу да вјерују да није описао Кинески зид.

Мишел Картје, директор Високе школе друштвених наука, то појашњава ријечима: “Марко Поло није видио Кинески зид из простог разлога што зид тада није ни постојао”.

Он каже да су запуштени остаци зида који су се у то вријеме налазили на сјеверу Кине имали изглед земљаних насипа без грађевинских радова, кула и осматрачница.

Археолози упућују и на то да су многе карактеристичне црте кинеског друштва измакле великом трговцу. Он описује љепоту и тоалете Кинескиња из високог друштва, нигд‌је не спомињући њихова бандажирана стопала, што је једна од највећих културолошких разлика у односу на европски начин живота.

Кинеска традиција која се састојала у томе да се стопала жена снажно стежу платненим тракама како би остала мала морала би макар да зачуди Европљанина. Осим ако Поло, посјећујући Монголе, није имао приступа елити кинеског друштва.

Изгледа да је калиграфија Пола такође оставила потпуно равнодушним. У вријеме када употреба папира није била раширена у Европи, Кинези су увелико користили писана документа. Написи су увелико украшавали павиљоне, светилишта, градске капије, вртове, чак и стијене језера Хангжу.

Није поменуо ни чај, тада потпуно непознато пиће на Западу, што је зачудило археологе.

Књига Марка Пола садржи омашке и неистине. Тако је град Канционфу смјестио на погрешној обали Жуте ријеке.

Седам вијекова након ових догађаја, тешко је раздвајати нестварно од стварног. Већ и неуобичајен стил књиге Марка Пола изазива сумње. Д‌јело не личи на путопис, већ прије свега на приручник из географије и историје. У њему је мало препознатљивог, а већина описа је безлична. Свједочанства о Марку Полу дата су веома шкрто.

Године 1323. због болести Марко Поло био је прикован за кревет. Осмог јануара 1324. године, упркос напорима љекара, умро је у својој постељи.

 

Сахрањен је у Венецијанској цркви Сан Лоренцо ди Венеција.

Његова породица је за извршење његове опоруке захтијевала Ђиованија Ђустинианија, свештеника из Сан Проколоа. Његова супруга Доната и кћерке насљедиле су једнаке дијелове његове имовине. Црква је добила свој дио имања према тадашњем закону, а сам Марко Поло је одредио да тај дио припадне цркви Сан Лоренцо. Такође је тестаментом пустио на слободу роба Татара, који га је пратио на путовањима по Азији.

Упркос свему, његов путопис остаје, непосредно или посредно, сажето и драгоцјено свједочанство о тадашњем Оријенту.

Марко Поло постао је легенда Корчуле и њен најпрепознатљивији имиџ. О њему, као Корчуланину, пишу бројне ревије и новине, снимају се документарни филмови. Град Корчула је основао Међународни центар “Марко Поло” за истраживање живота и д‌јела човјека који је био далеко испред свог времена и који је живио најзанимљивијим могућим животом.

Добили име по Марку Полу

– Подврста оваца поли, лат. Ovis ammon polii, описана приликом прелаза планине Памир, названа је по Марку Полу

– Године 1851. једрењак – клипер, изграђен у Ст. Џону, Њу Брунсвик, назван је “Марко Поло”. То је први брод који је опловио свијет за мање од шест мјесеци.

“Il millione”

Књига Марка Пола, позната под италијанским насловом: “Il millione”, трећа је најпревођенија и најчитанија књига у људској историји након Библије и Курана.

Хиљаде пустолова и истраживача надахњивале су се његовим причама, па су кретали у непознато, желећи вид‌јети и доживјети барем д‌јелић онога о чему је Марко Поло причао. Најпознатији међу њима био је Кристофор Колумбо.

Његова књига имала је пресудан утицај у доба великих открића. Географске карте Далеког истока вијековима су израђиване баш по његовом путопису.

Нови број

Ријеч милион доводи се у везу с Марком Полом. Када се вратио у Венецију причао је своје доживљаје, чак и мегаломански увећавајући чињенице, описе и бројке. Убрзо је по томе постао познат, те су дотадашње “нормалне” знаменке и релације постале премале да би пратиле његова описивања. Али за број 1.000.000 тада није било посебног бројчаног израза него се користио назив “хиљаду хиљада”. Како је његово друго име било Емилио, дакле пуно име Марко Емилио Поло, убрзо се међу млетачким пуком проширила кованица “емилиони”, из чега је, ситним модификовањем, “рођен” нови број.

 

Аутор: Слободан Бајић

Извор: https://www.nezavisne.com/zivot-stil/putovanje/Marko-Polo-najveci-putnik-svih-vremena-Foto/122628