МОРАВСКА ШКОЛА

Када говоримо о моравском стилу, говоримо о једном временском периоду веома хаотичном по српску историју. Сматра се да овај стил ниче крајем 14. вијека тј. распадом српске средњовјековне државе и да свој врхунац доживљава током 15. вијека у доба Лазаревића.

Све јачим и агресивнијим продором Турака у Европу на ред је дошла и Србија да се обрачуна с њима. Српска држава је већ била у опадању након смрти цара Душана, а још већу кризу је доживљавала за вријеме владавине његовог сина Уроша. Једна од снажнијих породица царства била је породица Мрњавчевића, чији су главни представници Вукашин и Угљеша, покушали да спроведу једну контраофанзиву против Турака. Пресудна битка на Марици (1371) је значила колапс Мрњавчевића. Да ствар буде још гора, те исте године умире српски цар Урош. Српска држава је сада била у потпуном расулу.

Као „насљедник“ лозе Немањића и традиције српског царства истакао се Лазар Хребељановић, за кога се веже постанак моравске школе. Његова величанствена задужбина манастир Раваница се сматра првим примјерком моравске школе. Након његове погибије на Косову 1389. Србија постаје вазална држава Турцима. У исто вријеме почиње уздизање његовом сина Стефана Лазаревића за вријеме ког долази до интересантног полета у српској умјестности и култури. То је само доказивало да дух српског друштва још увијек није био сломљен.

 

Етимологија имена моравске школе се наравно своди на име ријеке Мораве. Као што смо већ напоменули област Мораве је држао под својом управом кнез Лазар. Средиште области се налазило у граду Крушевцу, који је важио за један од најплоднијих дијелова српске државе. Он је духовну традицију Немањића досљедно преносио градећи манастире и држећи се раме уз раме са српском православном црквом. У таквим околностима он диже своју задужбину манастир Раваницу, чије се католикон сматра првим примјерком моравске школе.

Раваница је задужбина кнеза Лазара за који се сматра да је саграђена у периоду од 1375-1377. године. Посвећена је Христовом Вазнесењу и као таква је приказ идеолошких и теолошких тенденција свог времена. Главни материјал кориштен и видљив био је мермер и пјешчар. Украшена је богатим иконским декорацијама и у самом манастиру се налази гроб кнеза Лазара. Осим типичних фресака има и депикцију кнегиње Милице и њихових синова Вука и Стефана.

Љубостиња је још један од златних примјерака моравске школе. Манастир је задужбина чувене кнегиње Милице, која је након погибије супруга кнеза Лазара преузела власт сво до пунољетства свог сина Стефана. Љубостиња је посвећена Успењу Богородице и сматра се да је саграђена у периоду од 1389. до 1406. године.

Ресава, или како се још назива Манасија, је задужбина Стефана Лазаревића и један од веле лијепих примјера моравске школе. Прве податке о манастиру биљежи Константин Филозоф 1432. године у житију Стефана Лазаревића. Храм је посвећен Светој Тројици и завршен је око 1418. године. Манасија је грађена по угледу на Раваницу. Каленић је још један манастир који је настао у вријеме владавине Стефана Лазаревића, али се за оснивача сматра протовестијар Богдан, један од велможа деспота Стефана Лазаревића. Манастир је завршен око 1413. године и посвећен је Ваведењу Богородице.

Извори: В. Ћоровић, Историја Срба, Београд 2010.

: Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1998.

Н. Моравчевић, Српске властелинке; државнице и дипломаткиње крајем XIV и првом половином XV века, Београд 2016

Ј.Ђурић, Г.Б. Ђорђевић, Српска уметност у средњем веку II XIV-XVI, Београд 1997

Ј.С.Ћирић, Портали цркава моравске школе; архитектура и архитектонски украс, Београд 2014