Никола Коперник је био астроном, каноник, правник, математичар, доктор и економиста. Свијету је најпознатији по дјелу “О гибању небеских тијела” (Де Револутионибус Орбиум Цоелестиум), у којем је описао хелиоцентричну визију свемира – визију у којој Земља више није у средишту свемира, него Сунце, док се Земља и остале планете окрећу око њега идеалним кружним стазама. Никола Коперник је такође утврдио троструко гибање Земље: ротацију око своје осе, око Сунца и прецесију Земљине осе. Све то је направио бавећи се астрономијом из хобија. Коперник се у времену у којем је живио, тачније у 15. вијеку, није могао ослонити на познавање гравитације, него само на принципе математике и физике тог времена. Упркос томе, дошао је до револуционарних закључака.

Младост и школовање

Никола Коперник је рођен 19. фебруара 1473. године у Пољској у породици која се бавила продајом бакра. Био је најмлађи од четворо дјеце. Када је имао десет година, отац му је умро па је бригу о његовом образовању преузео његов ујак. Године 1491. Никола је уписао Универзитет у Кракову, гдје је учио сликање и математику. Иако тада није учио астрономију, развио је интересовање за галаксију и звијезде и прикупљао је књиге на ту тему.

Након што је завршио студије 1494. године, ујак га је поставио за свештеника у Торуњу. Иако званично није био свештеник, Коперник је задржао овај положај до краја живота. Овај посао му је омогућио довољно новца да настави са студијама.

Године 1496. Никола је отпутовао у Италију, у Болоњу, гдје је уписао црквено право. Након завршених студија црквеног права уписао се на медицину у Падови 1500. године. У слободно вријеме изучавао је астрономију. Послије студија се вратио у Пољску и својим обавезама свештеника, али се убрзо преселио у Фромборк, гдје је до краја живота живио и радио као свештеник. Ту је направио свој опсерваторијум на једној од кула тврђаве која је окруживала цркву.

Рад

За вријеме школовања изучавао је астрономију и 1508. године Коперник је развио модел хелиоцентричног планетарног система. Још у другом вијеку п.н.е. Птоломеј је изумио геоцентрични модел који се није слагао са Аристотеловом идејом да се небеска тијела окрећу различитим брзинама око одређене тачке тј. Земље, као центра Соларног система. Због ових недосљедности, Никола Коперник је одлучио да постави Сунце у центар система умјесто Земље. Он је такође вјеровао да величина сваке Земљине орбите зависи од њене удаљености од Сунца.

Иако је ова теорија сматрана револуционарном, била је брзо одбачена, јер је Птоломејеву теорију Црква радије прихватила, јер јој је одговарало да Земља буде центар универзума. Међутим, Коперников систем је био много прецизнији и укључивао је много ефикасније формуле за израчунавање положаја планета. Открио је, такође, да се Земља окреће око Сунца и око своје осе.

Своје дјело “О гибању небеских тијела” Коперник је написао десетак година прије смрти, али га је дао у штампу лежећи на самртној постељи, вјероватно како би избјегао инквизицију. Саму књигу посветио је тадашњем папи, Павлу ИИИ. Упркос томе, дјело испочетка није доживјело велики успјех: књига се слабо продавала јер је у њој било превише математике и досадних таблица.

Ипак, 1616. године, 76 година након објављивања, Црква забрањује тај рад Николе Коперника, јер противрјечи Библији. Како то уобичајено бива, са забраном долази и велики успјех. Католички свијет могао је легално читати “О гибању небеских тијела” тек након што је прошло још 206 година (1822. године). У међувремену, 1633. године, бројни су искористили Коперникова сазнања и погурали науку даље. Најпознатији међу њима је Галилео Галилеи, којег је Црква 90 година након Коперникове смрти осудила након једног дана затвора, Галилео је остатак живота провео у кућном притвору.

Рукопис најважнијег Коперниковог дјела је сачуван и чува се у Јагелонској универзитетској библиотеци у Кракову. Своју расправу је Коперник подијелио у шест књига, које укупно садрже 213 страница.

Никола Коперник, “човјек који је зауставио Сунце и покренуо Земљу”, умро је 24. маја 1543. године, у седамдесетој години. Покопан је у катедрали у Фромборку на сјеверу Пољске. Међутим, све до 2005. године тачно мјесто његовог укопа није било познато, а те године га је утврдио археолог Јерзи Гасовски, што је касније потврђено и идентификацијом. Године 2010. Коперник је поново покопан у истој катедрали, али уз заслужену свечаност и на познатом мјесту.

Пише: Миња Шуковић