ОБИЧАЈИ СТАРИХ СЛОВЕНА У ВИЗАНТИЈСКИМ СПИСИМА
Словени су , као и многи други варварски народи, оставили свој упечатљив траг у ромејским списима. Мишљење о Словенима и њиховим обичајима и религији није се знатно разликовало од византијског мишљења о свим осталим мигрирајућим народима. Дакле, византијски писци су на Словене гледали као на обичне варваре чија су вјеровања и практиковање њиховог паганизма била нехумана и дивља. У писању Псеудо-Цезарија су Словени дивљаци који „ждеру“ женске дојке због млијека, а чељад разбијају од стијене као штакоре. Такође биљежи да Словени имају више поглавица и да своје поглавице редовно убијају. Да би додатно дехуманизовао Словене, он наводи да се они међусобно дозивају као вукови- да завијају. У писању Прокопија из Цезареје имамо нове информације о Словенима. Он Словене пореди са Антима (за које се често сматра да су или исто словенска група или сарматско племе) наводећи да они имају истог врховног бога муње коме жртвују говеда. Овдје се свакако ради о словенском богу Перуну, чије је сјећање остало кроз одређене топониме и биљке. Прокопије пише да Словени судбину не познају, да обожавају виле и да познају способности врачања. Према Прокопију Словени живе у биједним колибама, често се селе и веома су вјешти ратници. Мада Прокопије помиње демократију у словенском друштву, један други писац нама познат као Псеудо-Маврикије наводи да је словенско друштво веома подијељено и да влада безвлашће. Псеудо-Маврикије Словене описује као слободно друштво које не познаје робовласништво, па самим тим не види сврху у предугом задржавању заробљеника. Словенске жене је описао као честите, у смислу да радије узимају себи живот него остају удовице. Маврикије такође Словене описује као веома способне ратнике који вјешто владају ријекама и мочварама јер су њима стално окружени. Из његовог писања сазнајемо да Словени поштују стоку и баве се сточарством, па зато и упозорава ромејску војску да добро чува стоку и то посебно коње од словенских лопова. Све ове квалитете ће Словени веома вјешто искористити , а својим прихватањем хришћанства ће себи отворити врата коначној колонизацији Балкана. Прихватањем крштења ће и мржња према балканским Словенима да мало спласне и Словени ће постати доминантан фактор у будућој историји Балканског полуострва.
Аутор: Тамара Ћ.
Извор: Византијски извори за историју народа Југославије, том I , Београд 1955, 3-24, 130-141.