ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ ДУХА И ТЕЛА

 

 

Настанак Олимпијских игара које су се одржавале на југу Грчке, прекривен је велом мита и легенде, као и много тога везаног за античко доба. Њихов настанак приписује се разним легендарним догађајима и личностима – од тога да је игре смислио сам бог Зевс, до легенде да је за њихов настанак “крив” Херкул, који је желео да укаже част свом оцу Зевсу.  Олимпијада је за старе Грке била четворогодишњи период. Сваки полис у Грчкој имао је свој систем календара и рачунања времена, те је Олимпијада на неки начин то доводила у ред. Овај систем прерачунавања периода користили су и други, чак много касније и хршићански хроничари ради синхронизовања библијских догађаја са историјом Грчке и Рима.

Прва Олимпијада трајала је од 776. до 772. године пре нове ере, а свака Олимпијада, четворогодишњи период, почињала је Олимпијским играма, које су одржаване на почетку Олимпијске нове године, која је падала на пун Месец најближи летњој дугодневици. Софиста Хипија (пети век п.н.е) из Елиде први је оставио запис о победницима на играма, а до Ератостеновог времена (трећи век п.н.е) је постигнут споразум да су прве игре одржане у лето 776. године п.н.е. Према томе, за датум оснивања игара узима се управо 776. година пре нове ере. Ове прве Олимпијске игре називане су и Коребове игре, по кувару из Елиде који је победио у трчању, јединој дисциплини првих игара.

Олимпијске игре јесу биле део светковине у част врховног бога Зевса, чија је огромна златно-бронзана фигура у овом храму била једно од античких седам светских чуда. Олимпија, на западном делу Пелопонеза,  своје име дугује Олимпу, највишој планини у Грчкој и дому богова. Грци који су долазили у Зевсов храм у Олимпији говорили су истим језиком и веровали у исте богове. Спортисти су били слободни мушкарци из свих крајева, у којима су обитавали Хелени.

Трка стадиона, детаљ са грчке вазе, око 500. г.п.н.е.

Такмичари су у Олимпију долазили месец дана пре почетка Игара, а могли су да учествују само ако нису били кажњавани и нису увредили богове. Полагали су заклетву чије кршење је било строго кажњавано великим новчаним износима. За Олимпијске игре нису имали посебне тренинге, али сваки полис имао је свој систем припрема и вежби војника. Антички Грци су веровали у хармонију духа и тела, те су тако припремали и своје војнике, а касније и спортисте. Спорт је временом у земљи Хелена постао нешто чиме су се бавили и филозофи и научници, који су смишљали начине вежбања, развоја и општег напретка и на телесном али и на духовном плану. Отуда и изрека “У здравом телу здрав дух”.

Представници сваког полиса могли су да се такмиче и да се надају победи која је доносила велики друштвени углед. До 14. Олимпијских игара постојала је само једна такмичарска дисциплина – трка на 1 стадиј (нешто мање од 185 метара), а затим је додата и трка на 2 стадија. Прва дугопругашка трка, на 24 стадина (око 4420 метара) одржана је 720 године п.н.е. и за њу се везује једна занимљивост. Према неким изворима управо је на тој трци један од такмичара остао без својих панталоница за трчање и наставио је да трчи без њих, што су убрзо прихватили и други такмичари. Према другим изворима, голотиња на Олимпијским играма потиче од Спартанаца којима је то била традиција.

Да напоменемо, маратон није био дисциплина смишљена на античким играма. Маратон је први пут као дисциплина уведен управо на првим обновљеним Олимпијским играма 1896. године у Атини, а трка је кретала од Маратона, славног поља где су Персијанци изгубили битку од Атињана, североисточно од Атине, до Олимпијског стадиона.  Ова трка одржава се у част легендарног грчког војника Филипидеса који је трчао да би јавио исход битке, а затим издахнуо. Ипак, историчар Херодот је тврдио да је Филипидес највероватније трчао од Атине до Спарте, а тек каснији извори су донели причу да је трчао од Маратона до Атине.