„Позивајући се на један податак из Закона о Рудницима, Миодраг Митровић претпоставља да је Југ Богдан, епски лик косовског предања, историјска личност. Заиста, међу двадесет четири добра човека , којима је деспот Стефан поверио рад на законодавном тексту, забележен је Богдан Југа. Да ли се ова историјска личност може поистоветити са Југ Богданом, јунаком косовске легенде? Да ли је за идентификацију довољно само истоветно име? Све друге чињенице говоре против. Како се сиже легенде о Југовићима не може поверити оновременим, поузданим подацима, неопходно је што више рећи, исцедити сваки наговештај о Богдану Југи. На жалост, о овој историјској личности зна се веома мало. Није, на пример, познато чиме се бавио Богдан Југа. Могао је да буде рударски стручњак-рупник, удионичар или трговац. У сваком случају, као искусни пословни човек познавао је рударско право. Још један податак говори у прилог да је делатност ове историјске личности везана за руднике и рударска средишта. Дубровчанин Петар Ђорђић тужио је четрнаест људи који су пословали у Сребреници. Туженик Богдан Југо временски није много удаљен од Богдана Југе, једног од састављача Закона о рудницима. Оба су пословала у рударским местима. Вероватно је у питању иста личност. Неспорно је, међутим, и у првом и у другом случају, да је реч о пословном човеку, а не о племенитом ратнику, како предање приказује Југ Богдана. Према томе, и ово сазнање смета поистовећивању епског јунака Југ Богдана са Богданом Југом, законодавцем и пословном човеку из доба деспота Стефана Лазаревића. Временски ближи косовском боју био је неки Југо који је 1395. године даровао руски манастир Св. Пантелејмона на Атосу. Овом манастиру Југо је приложио село Горино и село Седларци у жупи Дубочици. Приликом оснивања манастира Раванице кнез Лазар је, поред осталих добара, своју задужбину обдарио и виноградима које је купио у Црепа и Југда. Ни ове историјске личности не могу се поистоветити са епским јунаком Југ Богданом. Југа, даровац светогорског манастира, надживео је видовдански сукоб, а савременик кнеза Лазара не зове се Југ него Југда.“
Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде, Параћин 1993, 99-100.