ПОЛИТИЧКИ РАД СРПСКИХ УЧИТЕЉА

“Мада је учитељима био забрањен политички рад, било је и оних који су се тиме бавили. Један од њих био је Александар Бановић, Дубровчанин, ужички, ваљевски и смедеревски учитељ. Он је, под утицајем свог земљака Матије Бана, прихватио идеје југословенства. По налогу Илије Гарашанина Бановић је у Ваљеву ширио своје идеје словенске и југословенске солидарности.

Забележено је и неколико случајева да су учитељи политички прогањани. Алекса Стојшић, присталица династије Обреновић, иако се политиком није непосредно бавио, по доласку на власт Александра Карађорђевића (1842) бачен је у „рупу“ на Врачару, одакле га је извукао Прота Матеја Ненадовић.

Тодор Влајнић, ваљевски учитељ, затворен је 22. маја 1840. године због тога што је наводно говорио против кнеза Михаила. Међутим, пуштен је из затвора пошто није доказана његова кривица.

Јеремија Здравковић, начелник Крајинског округа, послао је 20. децембра 1844. године Попечитељству просвештенија пресуду над Ђорђем Крстићем, бившим злотским и смољаничким учитељем, по којој је он против устава и народа „саблазителне речи просуо“.“

 

Извор; Д. Ивановић, Српски учитељи из Хабзбуршке монархије у Србији (1804-1858), Београд 2006,158-159.