ПОРЕКЛО И ПОДЕЛА ФРАНАКА; СТВАРАЊЕ ПРВЕ ДРЖАВЕ

Аутор: Малиша Миљанић

Франци су се формирали од остатака старијих племена- Батаваца, Хата и других. Делили су се у две велике групе: Салијски Франци, који живе на доњој Рајни, и Рипуарски Франци, који живе јужније од њих.
У другој половини четвртог века, Салијски Франци заузимају простор Тоскандрије и постају федерати Римског царства. Одатле се селе на југ и запад. Рипуарски ће Франци истовремено се населити између реке Мас и Рајне. Први велики моменат десио им се 451. када су се борили на страни Рима против Хуна на Каталаунским пољима.
Франачки краљ Хлодовех је 486. започео освајање римских територија. Поразио је Сијагрија, полунезависног римског намесника у Галији. Убрзо склапа савез са Бургундијом, што му неће сметати да против њих и зарати. Хлодовех ће 496. потиснути део Алемана из Галије у Италију. Исте године ће са делом својих војника примити хришћанство, али као католик, за разлику од Гота или Вандала. Црква је била свесна да не може пружити отпор Францима, па ће тежити да склопи савез са њиховим краљевима, како би осигурала своја богатства. Хлодовех ће подржати ово, што ће потврдити зближавањем са ремским надбискупом Ремигијем, који ће га покрстити. То ће Хлодовеху донети само добро, премда ће имати подршку цркве, која ће бити уз њега где год кренуо.
Између 507. и 510., Хлодовех је ратовао са Визиготима у јужној Галији и успео да их покори. После тог успеха, Хлодовехов међународни статус је толико ојачао да га је римски цар Анастасије прогласио за конзула. Хлодовех је тако био наследник римске власти у Галији. Обрачунао се са осталим франачким поглаварима и окупио власт над свим Францима. Утемељио је династију Меровинга на франачком престолу. Умро је 511. године. За време његове власти донет је Салијски закон (Lex Salica), који представља главни извор за друштвено уређење Франака.
Хлодовехови наследници су освојили краљевину Бургунда 534, покорили Алемане и Баварце, те наметнули данак Саксонцима. Међутим, Франачка држава је под њима ињиховим потомцима почела да се дели на све већи број поседа, а те поделе су биле праћене огорченим међусобним борбама. Франачки краљ Дагоберт (629-639) је успео да привремено уједини све делове Франачке, али је након његове смрти настављена дезинтеграција.
Уследио је период тзв. “лењих краљева”, под којима су стварну власт у држави имали мајордоми- управници краљевских имања и краљевског двора. У доба лењих краљева, запажа се формирање три главна дела краљевине:
-Неустрија (северозападна Галија са Паризом, насељена углавном галоримдком популацијом).
-Аустразија (североисточни део Франачке, насељен углавном германским становништвом).
-Бургундија (бивша самостална краљевина).

Нешто касније ће самосталност добити и Аквитанија.
Обично је постојало три мајордома- по један за сваку од ових краљевина. У њиховим рукама је била целокупна власт, унутрашња и спољна политика. Краљеви нису имали ништа друго сем празне титуле.
Период лењих краљева окончао је мајордом Аустразије, Пипин Херисталски, који је постао једини мајордом франачког краљевства. Он је водио успешне ратове са Фризима, Алеманима и Баварцима, почињавајући себи њихове поседе.