ПРВО ПУТОВАЊЕ ОКО СВИЈЕТА

Открића Кристофора Колумба и Америга Веспучија показали су да постоји један нови континент који стоји на путу између Европе и Индије. Управо зато су многи морепловци почели трагати за пролазом кроз тај континент, пролазом који би олакшао приступ тзв.”зачинским острвима” (данашња Молучка острва у Индонезији). Магелан је посједовао тајну карту према којој је већ постојао пролаз у једном тјеснацу скривеном иза рта Санта Марија у Уругвају. Охрабрен овим податком, Магелан је од португалског краља Фернинанда Другог затражио флоту, али овај га је одбио те се Магелан 1518. године обратио шпанском краљу Карлу Првом који је пристао да финансира његово путовање.

Магелан је испловио из Севиље септембра 1519, са пет бродова (Trinidad, San Antonio, Concepcion, Victoria, Santiago) и 265 морнара. Након 5 мјесеци пловидбе, стигли су у заљев Рио де ла Плата, а затим наставили путовање на југ. Почела се осјећати несташица хране, а један брод им је потонуо у бури. Магелан је, међутим био чврсто увјерен у оправданост своје намјере и постојање пролаза и коначно је 21. октобра 1520. нашао уски пролаз на чијим су обалама свјетуцкале неке далеке ватре (данашња Огњена Земља).

Након 38 дана напорне пловидбе током које се посада борила с морским струјама и олујама пред Магелановим морепловцима пукла је бескрајна пучина океана. Тако је Магелан открио дуго тражени пролаз, који је касније по њему назван Магеланов мореуз. Магелан 28. новембра 1521. упловљава у Тихи океан (тај океан се тада звао Велики океан, а Магелан га је назвао Мирно море латински Маре пацифицум, зато што је био знатно мирнији од Атлантског океана). Та експедиција је била прва која је пловила из Европе у Азију идући на запад, а Магелан и његова посада били су први Европљани који су прешли из Атлантског океана у Тихи океан.

Но, то није све, настају непредвиђене потешкоће, један их брод напушта (управо онај који превози храну). Сада, са само три брода, Магеллан је пловио у Пацифик са брзо опадајућим залихама, што је довело до тога да су многи чланови посаде умрли од глади и скорбута. У извјештају с првог путовања око свијета стоји записано: “Двопек којег једемо није двопек већ прашина помијешана црвима… Били смо присиљени жвакати кожу којом је прибор био причвршћен за палубу… Да бисмо заварали глад јели смо струготину, а за једног пацова плаћало се пола дуката…”. Мало се тога знало о географији иза Јужне Америке у то вријеме, а Магелан је оптимистично процијенио да ће путовање преко Пацифика бити брзо. У ствари, требало је три мјесеца да флота полако пређе преко огромног океана. Затим су 16. марта 1521. стигли на на Филипине гђе је 27. априла Магелан убијен када се умијешао у борбу између две сукобљене групе домородаца на острву Мактан.

Настао је прави хаос из којег се извукла једино “Victoria”, Магеланов брод под водством Хуана Себастиана дел Кана. Експедиција је, ипак, наставила пловидбу према „Острвима зачина”, до којих је стигла 8. новембра исте године. Након драматичних доживљаја “Victoria” наставља пловидбу према западу и 6. септембра 1522. пристаје у Севиљу.

Тако је завршено прво путовање око Земље, којим је доказано да је она округла. Но, та спознаја је скупо плаћена. Од 265 људи вратило се само 18. Међу преживјелима није било човјека који је организирао експедицију, започео истраживање и скоро га привео крају, није било Фердинанда Магелана.

Након повратка у Севиљу установљено је да датум у бродском дневнику заостаје један дан. Тај дан су изгубили зато што су током опловљавања Земље путовали на запад, супротно од смјера Земљине ротације. Због тога је успостављена међународна датумска граница.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Извор: https://mitropolija.com/2021/04/27/ljetopis-fernando-magelan-4/