ПТИЧИЈИ СВЕТАЦ 1. АВГУСТ

“Да грабљивице не носе кокошке.”

Птице, поготову грабљивице, на разне начине бивале су устремљене на рад у домаћинству и плодове у пољу, наносећи штету усјєвима и воћу или грабећи живину испред куће. Зато су, током године, више пута људи, посебним обичајима или обредима, посвећивали пажњу овој напасти.

Да би отклонио штету коју могу нанијети, домаћин је, на пример, о Бадњем дану позивао птице на заједничку вєчєру, а домаћица је пред спавање лупала у ступу – да би сатрла канџє птичуринама. По једном тумачењу, полажајнику је о Божићу измицана столица како би он пао на земљу – да би угинуле птице грабљивице. О Чистом понедељку није се јело виљушкама и кашикама – да птице не ваде сјеме из браздє. У Шумадији и Војводини Свети Трифун важи као птичји светац, као и код Срба по Банији, где се, око Костајнице и Петриње, говори још да је тада – птичја свадба. Срби у више прєдєла по Босни такође знају за птичјег свеца, а они око Мајевице светкују птичјег свеца уочи Светог Илије, 1. августа. Прємда није имао одређено име, нити се приписивао одређеном хришћанском светитељу, у народу је птичји светац празнован – да јастребови и друге грабљиве птице не би носиле кокошке и пилиће и да не би правиле штету по усјевима.

“Годишњи обичаји код Срба”, Београд 2014. 172 стр