СОЛОН (око 640-560) – атински државник и пјесник, по традицији један од Седам грчких мудраца. Спровео је изванредно значајне друштвене реформе у Атини 594/3. године, ограничивши привилегије племства (еупатрида). Поништио је дугове и забранио да се у ропство продају они који за дужничке обавезе немају другог покрића сем своје личности, а ублажио је Драконове кривичне законе. Солон је увео имовински цензус, али је омогућио сиромашним грађанима одређено учешће у власти (преко скупштине и апелационог суда). Дао је грађанско право досељеним занатлијама, забранио извоз пољопривредних производа сем маслиновог уља и уопште подстицао развој атичке привреде. Ове мјере су ублажиле друштвене напетости и у крајњој линији отвориле пут наступању демократије. Сачувани фрагменти Солонових пјесама показују да се он углавном бавио политичким темама. Касније, много је путовао, а у Лидији је, како се приповједа, рекао Крезу да се ни за кога, прије но што умре, не може рећи да је имао срећан живот.
Извор: Извор: Владета Јанковић, “Именик класичне старине”, Београд 2019, 352 стр