СЕОБЕ СЛОВЕНА У АНАТОЛИЈУ?

Владавина Констанса II (641-668) је у самом старту наишла на многе препреке, али највећи притисак на његово царство вршили су Арабљани са истока. Ствари се наиме мијењају када долази до немира унутар арабљанског свијета, а врхунац немира представљао је грађански рат Муавије и Алије. Муавија је изабран за калифа у Сирији, а Алија (зет пророка Мухамеда)  је моћ имао у Медини . Управо ће овај рат довести до подјеле унутар муслиманског свијета, подјеле на шиите и суните. Овај грађански рат је ослободио Византију од арабљанског притиска и омогућио је цару Констансу II да 658. године покрене рат против Словена на Балкану. Према византијском историчару Теофану, цар је имао успјеха и заробио је и покорио Словене. Ово је дјелимично вратило византијски суверенитет над Балканом, али су Словени и поред овога остали најдоминантнија група на Балкану. Интересантно је да је након овога похода усљедила велика „сеоба“ Словена у Малу Азију, у Анатолију. Нису нам познате тачне бројке, али се сигурно ради о више хиљада насилно пресељених Словена који су затим уврштени у редове византијске војске. Тако нам је битан и податак који нам такође доноси Теофан, а оно гласи да је одред од 5000 Словена пришао Арабљанима. Арапски заповједник у Емеси у Сирији, сели ове Словене са собом и насељава их у Сирији 665. године.

Друга сеоба Словена у Анатолију десила за за времена владавине Јустинијана II (685-695; 705-711). Као и у случају са његовим претходником имао је проблема са Арабљанима , али су и Арабаљани дошли у неповољан положај након смрти Муавије. Нови калифа Адбалмалик је затражио мир са Византијом како би средио стање унутар калифата, а овај мир је био веома повољан и за Византију. Јустинијан II је то вријеме искористио да покрене нови напад на балканске Словене. Са војском је 688/89. прешао у Тракију и сукобио се прво са Бугарима, а затим је око Солуна покорио „велике масе Словена”. Ове Словене је преселио у Анатолију у тему звану Опсикија. О овој сеоби Словена свједочи и печат Словена у Битинији тј. западном дијелу Опсикије. Овај прилив Словена је попунио редове византијске малоазијске војске. Међутим и ови Словени се нису показали као вјерни и они прелазе Арабљанима 691/692. године. Арабљани их опет насељавају у Сирији. Наводно се ради о 30.000 Словена, од којих је 20.000 прешло Арабљанима док је осталих 10.00 Јустинијан казнио тако што их је све побио. Иако се овдје ради о претјеривању, нема сумње да су Словени пресељени у великим бројкама и да је њихово дезертерство било постојано.

 

Аутор: Тамара Ћ.

Извори: Византијски извори за историју народа Југославије, том I, Београд  1955, 219-245.

Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 131-146.