СИГМУНД ФРОЈД

Сигмунд Фројд је био аустријски лекар и психолог. Био је један од оних људи који су шокирали своје савременике, али је зато променио начин на који размишљамо о себи.

Психолошки термини које је он увео, као што су ид, его, суперего и Едипов комплекс, а које ми данас свакодневно користимо. Он је оснивач психоланализе-теорије личности. Немогуће је замислити колико су његове теорије нестварно деловале његовим савременицима, јер чак и данас он не престаје да нас запрепашћује својим идејама. Његов рад и данас има велики утицај на психологију, књижевност, уметност и филозофију.
Детињство и школовање Сигмунда Фројда

Сигмунд Фројд је рођен 6. маја 1856. године у Фрајбургу. Са четири године се преселио са родитељима у Беч, где је његов отац добио бољи посао. Још као дете је био изузетно бистар и због тога су родитељи више обраћали пажњу на њега него на осталу своју децу. Његови родитељи су имали седморо деце и живели су у малом стану, а само је Сигмунд имао своју собу и уљану лампу, док су остала деца користила свеће при учењу.

Као дете је маштао да ће постати генерал или министар, али пошто је био Јевреј могао је да студира само медицину или права. Говорио је француски, италијански, шпански и енглески језик и проучавао је дела Ничеа, Хегела, Канта и Шекспира. Фројд је 1873. године уписао студије медицине у Бечу. Тада је упознао Марту Бернис с којом се касније оженио.

 

Почетак рада

Након школовања је учествовао у истраживачком раду физиологије. Упоређивао је мозгове одраслих људи и фетуса. Потом је испитивао и особине кокаина, који је имао својства анестетика, а испробавао га је и на себи. У Паризу је истраживао узроке и терапију хистерије заједно са познатим неурологом Жаном Шаркоом. Хипнозу су користили као део терапије. Велики утицај на Фројда је имао Јозеф Бројер, бечки лекар. Од њега је Фројд преузео технику хипнозе, а касније је развио „технику слободних асоцијација“.
Породични живот

Године 1886. Фројд се враћа из Париза у Беч и жени се Мартом Бернес, са којом се забављао пет година. Тада је отворио и своју приватну праксу. Њих двоје су имали шесторо деце, три сина и три ћерке. Једна од његових ћерки, Ана Фројд, касније ће постати угледан теоретичар психоанализе на пољу дечије психологије. Његова жена Марта је била посвећена деци и њему, док је он био обузет својим радом.

Године 1895. Фројд и Бројер су објавили књигу „Студије хистерије“, дело које означава појаву психоанализе. Фројд је 1900. године објавио књигу „Тумачење снова“. Сматрао је да нам снови показују подсвесне жеље.

Фројд је био изузетно проницљив и имао је невероватну моћ запажања. У свом раду је био, можда чак, и превише педантан и организован. Сваки дан је ишао код истог берберина и сваке суботе је ишао на картање са истим друштвом. Међутим био је веома цењен у Бечу и брзо је придобио истомишљенике. Са њима је основао Међународно удружење психоаналитичара.

Фројд је своју најпопуларнију књигу „Психопатологија свакодневног живота“ издао 1904. године. У тој књизи он описује како кроз лапсусе и грешке можемо да сазнамо несвесна осећања. Након тога је објављивао многе књиге, чланке и предавања.
Последње године живота

Последње године његовог живота биле су испуњене несрећом. Два сина су му била у војсци за време Првог светског рата. Једна од његових ћерки је умрла од грипа 1920. године. Фројд је добио рак и због тога је више од тридесет пута оперисан. Када је Адолф Хитлер преузео власт у Немачкој, многе Фројдове књиге су спаљене.

Четири његове сестре су умрле у концентрационим логорима, а након што је његова најмлађа ћерка приведена у полицију на испитивање, Фројд је са својом породицом напустио Беч и отишао у Енглеску. Фројд је поново оболео од рака због којег је и преминуо у Лондону 23. септембра 1939. године, у 83. години живота.

Фројдове теорије су промениле виђење човека и његове свести. Фројд сматра да се људска психа састоји из три дела: ид, его и суперего.

Ид – потпуно несвестан ,импулсиван, ирационалан део личности, који тражи непосредно задовољење нагона и жеља. Води се принципом задовољства.
Его – делимично свестан и рационалан део личности, који се води принципом реалности.
Суперего – морални део личности који представља унутрашње научене вредности преузете из друштва и усвојене од родитеља. Суперего представља нашу савест. Помоћу њега процењујемо шта је прихватљиво и морално, а шта није.

 

Извор: https://srednjeskole.edukacija.rs/biografije-poznatih-licnosti/sigmund-frojd