Рођен око 1270. године, Алексије Филантропин био је византијски племић и војсковођа. Своје презиме узео је од своје мајке која је била припадник истакнуте породице Филантропина. Своју војну каријеру започео је у вријеме владавине византијског цара Андроника II Палеолога (1282-1328) који је покушавао да одбрани Малу Азију од константних упада муслиманских снага. Одбрану ових територија цар је повјерио младом војсковођи Алексију, који је носио титулу пехарника. Све очи су биле упрте у овог младог човјека, који ће испунити сва очекивања и постаће страх и трепет за исламске снаге којима је наметнуо византијску власт.
Међутим, ускоро су наступили велики проблеми када се 1295. године прочуло да се Алексије побунио против цара. Разлози побуне нису јасни, мада се претпоставља да су се малоазијске провинције осјећале запостављено и да нису биле у стању да плаћају порезе. Тамошњи народ је цара видио у лику војсковође Алексија и то нам потврђује историчар Георгије Пахимер који наводи да су многи манастири у молитвама помињали име Алексија умјесто име цара. Цар Андроник II је у исто вријеме покушао да смири Алексија нудећи му високе титуле, али је у исто вријеме смишљао план како да га се отараси. На Божић 1295. године је Алексије ухваћен и ослијепљен. Према византијској традицији, онај ко има физичке недостатке попут недостатка вида није могао да буде цар. Овим се Андроник II осигурао од поновне узурпације Алексија, а име Алексија нестаје из списа наредних 30 година. О његовом животу у тих 30 година немамо информација, али оно што јесте познато је да су се посједи у Малој Азији смањили одласком Алексија са сцене.
Године 1323, патријарх Исаија је предложио цару да позове слијепог војсковођу и да дође до измирења јер је ситуација на терену била све гора из дана у дан. Византијски град Филаделфија је био под дужом опсадом од стране Турака и све наде су полако нестајале. Очајан, цар је позвао слијепог Алексија да брани град. Баш као и некада, Алексије није разочарао и град је одбрањен. И сами Турци су показивали поштовање тј. страхопоштовање према овом необичном генералу. Алексије је постављен за гувернера града и на тој позицији остаје до 1327. године. Ово није био крај његових ратних успјеха.
У међувремену је у Византији избио грађански рат између Андроника II и његовог унука Андроника III. Ово је у реалности био и велики сукоб генерација, али се и ова млада генерација показала као свјесна способности слијепог војсковође. Нови цар Андроник III (1328-1341) је слијепог војсковођу послао на острво Лезбос које је заузела ђеновска војска Доминика Катанеа 1335. године. Филантропин је на острво дошао 1336. године и успио је да натјера Доминика на предају, а затим и да острво одбрани од Турака тако што их је поткупио. Ратни успјеси слијепог генерала су одушевили све толико да су га називали “Велизар доба Палеолога”.
О крају живота овог необичног генерала немамо вијести. Датум његове смрти је непознат, мада се сматра да је преминуо прије избијања новог грађанског рата у Византији 1340-их.
Аутор: Тамара Ћ.
Извор: R. Radić, Alexios Philanthropenos, Encyclopedia of the Hellenic World, Asia Minor, http://asiaminor.ehw.gr/forms/fLemma.aspx?lemmaId=7176 (приступљено 19.09.2023)