Чуда Светог Димитрија нам доносе додатне информације о критичном положају града Солуна који је био окружен словенским племенима. Овог пута доносимо епизоду о словенској опсади Солуна под вођством Хацона 614-616. године. Каже се да су у доба епископа Јована Словени покренули још један напад на град. Интересантно је да овог пута сазнајемо за име словенског вође Хацона који од врачара тражи да му изрекну судбину, али када овај сазнаје да је шанса за побједу мала он одлучи да одмах напада надајући се побједи. Осим имена словенског вође сазнајемо и за још једну тактику словенског ратовања, а то је да су Словени своје моноксиле прекрили бирсама тј. сировом кожом надајући се да ће их то спасити од солунске ватре. Међутим, ријечи врачара су се показале као тачне. Чудотворац се појавио да одбрани свој град. Прво га примјетише на бедему, а затим и на мору ; видјели су га чак и Јевреји у граду. Побједа је поново била у рукама Солуна, а словенски вођа Хацон дочека страшну судбину. Њега ухватише, а затим и каменоваше.
Нови словенски напад десио се већ 618. године. Извор сада помиње умјешаност Авара чији су напади у првој половини седмог вијека били веома опасни по Византију. Интересантно је да извор сада помиње многе избјеглице из Тракије и Илирика које су свој спас налазиле између осталог у граду Солуну. Такође, у овом нападу нема помена моноксила ( сматра се да је то због претходног тешког пораза Словена под Хацоном). Писац говори да је ово био највећи напад који су Словени уз подршку Авара икад извршили. Нападом је лично руководио аварски кан. На крају је град морао попустити Аварима и Словенима и кану су послати богати дарови. Ово је на кратко купило мир.
Сљедећи догађај који овај извор доноси јесте покушај Словена да заузму Солун приликом земљотреса који је погодио град 630. године. Наиме, Словени су мислили да се град урушио и пошли су да га заузму, али када су се приближили зидинама видјели су да оне стоје и да су стражари присутни. Разочарани, Словени су напустили свој план.
Аутор: Тамара Ћ.
Извор: Византијски извор за историју народа Југославије, том I, Београд 1955, 194-198.