СМЕДЕРЕВСКА ТВРЂАВА
Започињући изградњу нове престонице средњовековне Србије, деспот Ђурађ Бранковић је желео да створи модеран престони град, а не искључиво безбедно војно упориште. Постепено Смедеревска тврђава је добијала све важне елементе великог средњовековног града. За веома кратко време Смедерево је постало динамичан политички, црквени, културни, трговачки и економски центар Србије. Стога би, сходно околностима настанка, концепцији и тадашњим схватањима, уместо уобичајеног назива Смедеревска тврђава, много боље одговарао појам Смедеревски град.
Нажалост, историјске околности допринеле су да се основна замисао само делимично оствари и то у прве три деценије трајања (1428-1459). Током позније историје, Смедерево више никада није имало тако важну улогу, која му је у зачетку била намењена.
ПРОСТОР
Након изненадне смрти деспота Стефана Лазаревића 1427. године, нови владар Србије деспот Ђурађ Бранковић, морао је да према раније склопљеном споразуму преда престони Београд Мађарима. Геостратешки и политички разлози утицали су да се одлучи за изградњу нове престонице и то четрдесет километара низводно од Београда и десет километара узводно од ушћа Велике Мораве у Дунав, једне од најважнијих тачака Балканског полуострва. Овакав избор, пружао је могућност за политичко балансирање између Мађарске на северу и Турске на југу, које су своје интересе покушавале да остваре заузимањем српских територија.
Практични разлози су утицали да се у ужем смислу определи за благо узвишени простор на ушћу Језаве у Дунав, у равници, што до тада није била одлика утврђења на овим просторима. Место је имало добре саобраћајне везе и војностратешке могућности за одбрану, а пружало је довољно простора за ширење града у будућности и богате пољопривредне ресурсе за живот становништва.
Сама природа тла, утицала је на троугаони облик основе, док је величина у просторном и монументалност у грађевинском погледу, била у сагласју са улогом последње одбране, коју су му предодредиле историјске околности. Према површини од 10,5 хектара, коју обухватају бедеми, спада у ред највећих равничарских утврђења Европе.
ВРЕМЕ
Континуитет живота на овом простору може се пратити од праисторије, преко антике и средњег века, затим током турске превласти и обнављања српске државности, па све до данашњих дана. Међутим, тридесет престоничких година Смедерева, у преломном времену сукоба цивилизација на овом простору, оставиле су моћан траг, који је у великој мери засенио миленијуме претходног трајања и готово шест векова потоње историје.
Смедеревска тврђава је кроз историју прошла кроз шест кључних периода:
1. период Деспотовине (од почетка изградње 1428. до турског освајања 1459. године)
када се убрзано развија и достиже највећи успон и значај;
2. период турског ширења ка западу (од 1459. до друге опсаде Беча 1683. године)
са прекретницом 1521. године, када је падом Београда, а потом и померањем турске границе на север, изгубила дотадашњи значај и улогу;
3. период аустријског ширења ка истоку (од 1683. до Свиштовског мира 1791. године)
током кога је од 1688. до 1699. и од 1718 до 1739. била у оквиру аустријске државе;
4. период обнављања српске државности (од подизања устанка 1804. до 1914. године)
током кога је 1805. ослобођена и до 1807. године била седиште нове државе;
5. период разарања (од 1914. до краја Другог светског рата 1944. године)
када је више пута бомбардована и претрпела велику експлозију 5. јуна 1941.године;
6. период обнављања и претварања у споменичку целину (од 1944. до данас)
укидањем војне намене и постепеном рестаурацијом и уређењем.
ТРАГОВИ ВРЕМЕНА У ПРОСТОРУ
Смедеревска тврђава представља највише достигнуће средњовековног српског војног градитељства. У подвигу њене изградње сабрани су вишевековно искуство, умеће и знање домаћих и византијских мајстора, али и сва стрепња и нада, умор и одрицање, радост и вера, свих који су поднели главни терет њене изградње. Мада је осмишљена по највишим фортификацијским стандардима свог времена, већ током њене изградње је увођењем барута у ратну технику постала застарела. Осавремењавању нису много помогле ни српске ни турске интервенције изградњом топовских отвора и кула.
Подаци о дужини и дебљини бедема, броју и висини кула, па чак и о брзини изградње, дочаравају само део монументалности Смедеревске тврђаве. Заправо највећи изазов за градитеље је представљао недостатак камена у близини, те је доношен са мајдана удаљених и по више десетина километара. Коришћене су и велике количине камена и опеке са околних античких, али и средњовековних утврђења и гробаља.
Основна замисао да се унутар бедема Тврђаве развија град, није током историје остварена, већ је углавном задржала искључиво војну улогу, а великим разарањима у XX веку уништени су и објекти у њеној унутрашњости, тако да управо недостатак урбаних структура данас наглашава изразиту очуваност изворног изгледа и архитектонског склопа Смедеревске тврђаве из прве половине XВ века, што представља њену највећу вредност.
Експлозија у Смедереву 1941. године – “Српска Хирошима”
Само два месеца након бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, Смедерево је доживело своју највећу катастрофу, због које га многи често називају Спрском Хирошимом.
Наиме, 5. јуна 1941. године у 14 часова и 14 минута у Смедеревској тврђави је одјекнула велика експлозија, која је била толико јака да је направила кратер дугачак 50 метара и дубок 9 метара и притом порушила скоро цео град. Стакла на прозорима су пуцала и у насељима на ободу Смедерева, а подрхтавање земље, налик на земљотрес, осетио се у Великој Плани, Белој Цркви, Вршцу и Београду.
Несрећа је била још већа, јер је то био пијачни дан, тако да је било још више људи него обично, а и тог дана су се делила сведочанства ђацима у школама. Погинуло је од више стотина до 2.500 људи. Био је четвртак, пијачан дан, град пун сељака који су се враћали с пијаце, ђака који су тога дана подизали сведочанства, у Смедереву је гостовало Новосадско позориште, у посети граду је био син јединац тадашњег председника српске Владе Милана Недића са трудном супругом, воз је из непознатих разлога каснио 2 минута, записано је међу бројним сведочењима о Петојунској трагедији.
Наредбом окупационих власти, смедеревска тврђава је одређена за депоновање остатака војне силе Краљевине Југославије. Дунавом, са истока и запада, возовима од Скопља, Ниша и Крагујевца, старим Цариградским друмом, запрегама и камионима, довозено је на тоне одбачених сандука муниције, граната, барута, експлозива, буради мазута, бензина, нафте…
Неко је касније прорачунао да је унутар камених зидина било десет милиона коњских снага разорне моћи. Као атомска бомба, само су нека од сведочења о Петојунској трагедији. Из тврђаве где су Немци складиштили муницију 5. јуна 1941. године у 14 часова и 14 минута одјекнула је снажна експлозија, која је захватила цео град и сва насеља десетак километара у пречнику. Древне зидине овога пута нису могле да заштите град.
Железничка станица препуна људи и композиција воза у трену су збрисани а највећи део објеката у ширем подручју града претворено је у рушевине. У простору захваћеном експлозијом погинуло је око 2.500 људи, а сваки други становник је био повређен или рањен. Тачан број жртава, међутим, никада није прецизније утврђен“, пише на сајту града Смедерева.
Споменик жртвама Петојунске трагедије постављен је на месту близу Железничке станице и Смедеревске тврђаве, као спомен на погинуле у експлозији депоноване муниције у Тврђави 5. јуна 1941. године.
Вајар Селимир Селе Јовановић који је уједно и аутор споменика жртвама Петојунске трагедије изјавио је једном приликом: „Експолозију сам доживео као светлост и мрак, необјашњиви прасак и виђење крова зграде,где се налазила кафана „Корзо“ у центру Смедерева, како лети кроз ваздух. На необјашњив начин сам се нашао сам се у близини Цркве. Можда ме је први ваздушни талас експлозије, коју као такву нисам ни осетио, понео дуж улице? Постао сам присебан тек кад сам стигао до Зелене пијаце у улици Димитрија Давидовића.
Извор: https://www.smederevskatvrdjava.com/tvrdjava/
https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3510311/srpska-hirosima-eksplozija-u-smederevu-bila-jaca-od-bejrutske-poginulo-hiljade-ljudi-ostala-misterija-sta-se-desilo