ТЕЗЕЈ КАО КРАЉ

“Пошто је Тезеј уз велику жалост сахранио оца, посвети Аполону оно што му је завјетовао. Лађу с тридесет весала, којом је Тезеј с атичким младићима и дјевојкама отпловио на Крету и њоме се срећно вратио, сачуваше Атињани као вјечну успомену, замјењујући стално неко иструнуло дрво новим. Тако је тај свети остатак јуначког времена, дуго након Александра Великог, показиван пријатељима старине. 

Тезеј, који је постао краљ, доказа убрзо да је не само јунак у борби и рату него и да је способан да уреди државу и усрећи народ у миру. У томе је надмашио и свој узор, Херакла. Он предузе велико дјело вриједно дивљења. Прије његове владавине, већина становника Атике живјела је око тврђаве и малог града Атине, на појединим сељачким имањима и у малим селима. Због тога су се тешко могли састајати да вијећају о јавним пословима; каткад је и због ситних питања око међа долазило до међусобних свађа. Тезеј је све грађане атичке земље ујединио у један град и тако од општина створио заједничку државу. И то велико дјело није извео на силу као тиранин, него је обилазио поједине општине и родове настојећи да добије њихов добровољни пристанак. Сиромашне и просте људе није требало дуго да наговара, јер су они од заједничког живота с имућнима могли само да имају корист. Моћнима и богатима Тезеј обећа да ће ограничити краљевску власт, која је до тада у Атини била неограничена, и да ће увести потпуно слободан устав.

Ја хоћу да будем само ваш вођа у рату и заштитник закона говорио је он – у свему осталом нека сви моји суграђани буду равноправни. 

То се допало многим угледним људима. Други, којима промјена државних односа није била по вољи, плашили су се његовог угледа у народу, као и велике снаге и добро познате храбрости, па зато попустише, јер је Тезеј ионако могао да их присили на то. 

Тако Тезеј укину сва појединачна вијећа и независне власти у општинама и основа једну заједничку управу у центру града; установи и светковину за све грађане, коју назва празник Панатенеје, што значи светковина свих Атињана. Тек тада постаде Атина прави град, а и њено име тек је сада било општеприхваћено. Прије тога била је само један краљевски двор, који се по свом оснивачу звао Кекропов град или Кекропија, а око њега је било свега неколико грађанских кућа. Да би се тај нови град повећао, позва Тезеј нове досељенике из свих крајева, обећавши им једнака грађанска права, јер је хтио да оснује у Атини општи савез народа. Међутим, да не придошли народ унио неред у нову државу, Тезеј је подије- лио становништво на племиће, земљораднике и занатлије, одредивши сваком сталежу посебна права и дужности, те се тако чинило да племићи заслужују предност својим угледом и јавним службама, земљорадници својим корисним радом, а занатлије својом многобројношћу. Своју краљевску власт Тезеј ограничи, како је и обећао, и учини је зависном од вијећа племића и народне скупштине. “

 

Извор: Грчки митови I, Источно Ново Сарајево, 86-87. (приредио Игор Симановић)