УБИСТВО ЛАВА ТРОЦКОГ

Аутор: Малиша Миљанић

 

Лето је 1940. Свет је дубоко загазио у Други светски рат. Европом и Совјетским Савезом поготово,
проломила се информација да је у предграђу Мексико Ситија, Којоакану, ликвидиран Лав Давидович Бронштајн- Троцки. Није било тешко сведоцима те вести да закључе ко стоји иза атентата.

Стаљин памти. Лав Троцки био је десна рука Владимира Лењина, великог бољшевичког лидера. Троцки је имао толико велик, прогресиван утицај и ауторитет, да је након Октобарске револуције могао постати шеф нове Владе, али је то место уступио Лењину. Сама прошлост Лава Троцког била је довољан разлог нетрпељивости њега и Стаљина, који није подносио конкуренцију. Нетрпељивост ће прећи у мржњу у моменту када Армија треба да се реформише. Идеја Лава Троцког је била да се у борбене редове приме бивши официри императорске војске. Стаљину се то никако није свидело, па ће кренути да апострофира свежу крв- нове, идеолошки предане заповеднике- Семјона Буђонија и Климента Ворошилова. Троцки је званично прогнан из Совјетског Савеза 1929. У Мексику ће живети од 1936.

Стаљин је задатак ликвидације Троцког поверио тадашњем заменику шефа одељења за спољне послове службе- Павелу Судоплатову, а овај Рамону Меркадеру- шпанском комунисти и члану НКВД-а. Велику помоћ у извршењу задатка имао је у блиској пријатељици Лава Троцког- Силвији Агелоф. Њу ће Меркадер упознати крајем 1938. на студијама у Сорбони. Наредне године ће се са њом преселити у Бруклин и добити лажни идентитет канадског држављанина Френка Џексона. Убрзо ће се преселити у Мексико Сити. Силвија Агелоф биће посредник контаката Меркадера и Троцког. Меркадер ће се њему представити као троцкиста.

Главна вест у америчким новинама “Daily News” на дан 22. августа 1940.

Сам чин убиства десио се 21. августа 1940. Меркадер је Троцког смртно ранио цепином (цепин је део планинарске опреме, просто оруђе које се састоји од дршке и главе, служи планинарима да се зауставе ако се оклизну, прим.аут). Троцкијеви чувари су ухватили и умало убили Меркадера. Он ће се убрзо предати мексичким властима, идентификујући се као Жак Морнар. Бранио се речима да жели да се венча са Силвијом Агелоф, а да је то Троцки забрањивао, па су честе свађе пробудиле жељу да га убије. Тек 1950. ће се дефинитивно утврдити Меркадеров идентитет, када ће бити осуђен на 20 година затвора. Иако је Агелофовој требало да се суди за саучесништво у злочину, од оптужбе се одустало. Меркадер је пуштен из затвора маја 1960. Отићи ће на Кубу, где је тек успостављен режим Фидела Кастра. Иако је топло дочекан, тамо ће се задржати свега годину дана. По повратку у Совјетски Савез добио је орден хероја. Остатак живота провешће на релацији СССР- Куба. Умро је у Хавани 18. октобра 1978. Сахрањен је на гробљу Кунцево у Москви, као Рамон Лопес Иванович. Лав Троцки је рехабилитован тек 16. јуна 2001.

Кућа у којој је ликвидиран Троцки, данас је музеј посвећен његовом лику и делу.

Реализација убиства Лава Троцког годинама после повезивана је са једним интригантним Југословеном. Његово име је Мустафа Голубић. Помало митска личност југословенске комунистичке историје повезивана је са атентатом на Лава Троцког. Ова легенда је заснована на прилично непровереним и неутемељеним сведочанствима. Та сведочанства су била подупрта чињеницом да је Голубић накратко, током 1940, заиста боравио у Мексико Ситију. Голубићеву умешаност ће демантовати Естебан Волков, Лавов унук, који ће се бринути о дединој кући у Мексику, претворивши је у музеј. Елем, један Југословен заиста јесте био део овог догађаја. Меркадеру је НКВД у једном моменту обезбедио лажни пасош на име Тони Бабић. Испоставиће се
да је он био Канађанин југословенског порекла, идеалиста и левичар који је добровољно узео учешће у шпанском грађанском рату, где ће и страдати 1937.

Споменик Рамону Меркадеру, Москва, гробље Кунцево.

Атентат на Лава Давидовича Бронштајна прилично је заступљен у уметности данас. У жељи да сазнамо нешто више, послужиће филм " Assassination of Trotsky " , настао 1972. у режији Џозефа Лоузија. Лава Троцког играо је Ричард Бартон, а Меркадера ( у филму Френк Џексон) Ален Делон. За љубитеље књиге, издвајам дело кубанског писца Леонарда Падуре- Човек који је волео псе. Иако сврстана у историјску фикцију, прича о убиству Троцког је у првом плану, премда је писац доноси на специфичан начин, провлачећи кроз догађај елементе грчке трагедије.