УТИЦАЈ ХЕЛЕНИЗМА НА РИМЉАНЕ

Како се Рим ширио тако је долазио у сусрет са различитим обичајима и културама. У току тог процеса ширења државе дошло је до контакта са хеленистичком културом која је дјеловала врло доминантно на Средоземљу. Утицај хеленизма на Римљане је почео оног тренутка када су Римљани заузели грчке градове, а од великог значаја су били грчки учени робови коју су довођени у римске домове да буду учитељи римској дјеци. То је довело до тога да се све више у јавни живот Римљана све више увлачи хеленска култура, хеленски пјесници и филозофи. Ово се није допадало римским старовјерцима који су ово брзо ширење хеленизма видјели као опасност за њихов поредак и вјеру. Катон Старији је био један од највећих противника ове опсједнутости хеленизмом коју је требало прекинути.

Хеленизам  је имао уплив у римску религију, али Римљани су доста споро „хеленизовали“  свој пантеон. Свакако, грчки пантеон је био званично признат од стране Римљана и ону су га поштовали.  Култ  бога Асклепија је био на снази током 3. вијека п.н.е. ; култ Херакла је крајем 4. вијека п.н.е. стекао готово државни карактер. Освајањем грчких градова су статуе грчких богова довожене у Рим и биле су посебно поштоване. Уплив хеленске религије је омогућио и популаризовање грчке митологије, а томе су највише доприносили римски пјесници. Када је уведен култ Велике мајке богова , чије коријене налазимо у малоазијском граду Песинунту, почело је ширење и источних хеленских култова међу Римљанима. И поред популаризовања хеленизма, долазило је до реакција оних мало конзервативнијих слојева. Тако је Сенат 186. године забранио култ Диониса и све присталице култа су сурово кажњаване или чак убијане.

Све ово само говори о снази хеленизма да утиче или чак измјени римске обичаје и религију. И поред тога што је хеленизам обогатио Римљане у културолошком смислу, исто тако је ширење хеленизма отворило кризу за римску културу и религију.

 

Аутор: Тамара Ћ.

Н.А.Машки, Историја Старог Рима, Београд 1968, 164-167.