ФЕНИЧАНИ У ОЧИМА СТАРИХ ГРКА

Феничани су били народ који је насељавао подручје Источног Средоземља тј. подручје Леванта. Сматра се да су били народ семитког поријекла који је своју моћ ширио захваљујући моћној трговини и морепловству. Њихова најзначанија колонија јесте Картагина.

Феничани су баш тако били описани и у грчком предању- најдоминантнији трговци Егејског мора . И сам Херодот помиње Феничане и преноси мит о отмици Ије и почетку непријатељства Истока и Запада. Он помиње и посјету Тиру, али и долазак Феничана у Беотију који су касније Грцима донијели писменост. И Тукидид  помиње Феничане и вјерује да су они били становници Крита и једни од најгорих гусара прије него што је острвом завладао Миној (Минос).  Када помиње Сицилију, Тукидид тврди да су тамо постојале трговачке луке Феничана и да су по доласку Грка напустили острво. Феничани се спомињу и у Хомеровим еповима као вјеште занатлије и трговци.

Неоспорив је утицај Феничана на грчку цивилизацију. Они су ти који су добављали слоновачу и материјале који ће грчки умјетници и трговци касније преузети и себи прилагодити. Највећи траг су свакако оставили у виду писмености тј алфабету. Наравно, Грци су алфабет који су преузели од Феничана прилагодили себи и свом језику, али остаје непознато када су то Грци  тачно усвојили ово писмо.

 

Аутор: Тамара Ћ.

Џ.Б.Бјури, Р.Мигс, Историја Грчке до смрти Александра Великог, прва књига, Београд 2008, 97-105.