Праисторијске статуе мртвачких глава пронађене у Јерихону датирају се у неолитско доба, између 8000. и 6000. године прије нове ере. Ови артефакти откривени су током ископавања која су се проводила средином 20. вјека, пружајући увид у животе древних становника Јерихона.
Ове статуе карактеризирају својствени прикази људских глава, које су потпуно одвојене од тијела. Често израђене од вапненца или базалта, главе показују изниман нагласак на детаљима, укључујући црте лица и сложене фризуре. Јансонова истраживања истичу занатску вјештину и умјетничку осјетљивост која је уложена у стварање ових статуа.
Једна од кључних расправа у вези с овим статуама је њихово могуће ритуално значење. Јансон и други стручњаци наводе да одвајање глава од тијела може да симболише вјеровање у раздвајање душе од физичког тијела након смрти. Ова интригантна хипотеза усклађује се с другим облицима покопа тог времена, назначујући комплексан духовни поглед.
Праисторијске статуе мртвачких глава у Јерихону остају фасцинантан предмет истраживања, пружајући увид у животе, вјеровања и умјетнички таленат древних људи. Иако можда никада неће потпуно открити своје тајне, оне стоје као свједочанство о трајној знатижељи и упорности археолога и истраживача, попут Х. В. Јансона, који се труде разумјети наше заједничко људско насљеђе.
Извор: Историја умјетности, Х. В. Јансон