ЈОВАН ЦВИЈИЋ ГЕОГРАФ И АНТРОПОЛОГ

Српски научник, географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Географског друштва у Београду рођен је 12. октобра 1865. Године. Цвијић је бип председник Српске краљевске академије од 1921. године до смрти и почасни доктор више иностраних универзитета и академија, председник територијалне комисије на Мировним преговорима у Версају (“Балканско полуострво и јужнословенске земље”, “Балканска питања”, “Етногеографске карте југословенских земаља”).

Јован Цвијић рођен је као треће дете Тодора и Марије. Отац му је био трговац, а мајка домаћица. Често је говорио како је на његово одрастање и опредељење највећи утицај имала управо мајка Марија. Захваљујући њеној упорности успео је да постане уважени академик.

Део свог школовања Јован Цвијић провео је у Лозници, а остатак у Шапцу и Београду.

Након завршетка гимназије био је веома одлучан да студира медицину, међутим како није могао да добије стипендију за студирање у иностранству, Цвијић се опредељује за Природно-математички факултет у Београду.  Године 1887. још као студент, Јован Цвијић објављује свој први научни рад под називом „Прилог географској терминологији нашој“.

Јован Цвијић је био изузетно марљив студент, говорио је неколико језика, и у потпуности се посветио истраживању још током студија.

Након дипломирања, 1888. године започиње своју каријеру у Другој београдској гимназији, да би потом уписао студије физичке географије и геологије у Бечу, где је докторирао 1893. године.

„Das Karstphänomen“,Цвијићева докторска теза, прославља га у научним круговима, и бива преведена на неколико светских језика. Дисертација је заснована на његовом претходном истраживачком раду на терену Источне Србије. Након одбране докторске дисертације, Јована Цвијића називају утемељивачем карстологије.

По повратку у Србију, Цвијић постаје професор географије и етнографије у Великој школи у Београду. Током своје професорске каријере био је веома посвећен  и пожртвован професор.

Године 1894. оснива Географски завод у Великој школи који је био посвећен студентима посебно надареним за географију.

Након укидања Велике школе, наставља да ради као професор на Универзитету где се истиче као реформатор предлагањем да географија и етнографија постану издвојени предмети.  Велики утицај имао је и на оснивање многих факултета.

Залагао се за то да школовање траје седам уместо осам година, како би младићи могли што пре да започну свој самосталан рад.

Научно-истраживачки рад

Поред географије, Јован Цвијић се бавио и проучавањем геоморфологије, геологије и антропологије.  Беседа о структури и подели планина Балканског полуострва на основу геолошко-тектонске грађе га је посебно прославила у научним круговима.  Захваљујући свом специфичном открићу у области геоморфологије Цвијић је направио невероватан помак у светској науци. Наиме, у околини Миџора Јован Цвијић је увидео трагове глацијације. Пре Цвијићевог открића сматрало се да Стара Планина није захваћена  глацијацијом.

Прва деценија његовог рада издваја се као веома плодоносна, с обзиром да је Цвијић неуморно био посвећен истраживању, често је путовао, и посветио велики део свог живота природи.

Књига „Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије“ је управо плод тог мукотрпног рада.

Приликом честих путовања, Јован Цвијић запазио је да на Балкану живи неколико потпуно различитих народа, што га је навело да се даље посвети антропогеографском истраживању. Из тог истраживања произилази једно од његових најзначајнијих дела „Антропогеографски проблеми Балканског полуострва“.

Поред већ наведених истраживања, Цвијић је заслужан и за радове у области настанка великих балканских језера, класификације планинских система на Балканском полуострву, регионалне географије, антропогеографије и етнологије Балканског полуострва, становништва, миграција…

Део својих истраживања из демографије и антропогеографије Јован Цвијић употребио је и у преговорима о формирању граница након Првог светског рата.  Из тог разлога именован је првим стручњаком за етнографске границе 1918. године.

Јован Цвијић преминуо је у 62. години у Београду.

Јован Цвијић је током живота био члан осам академија наука, шеснаест географских друштава, два пута је био ректор Београдског универзитета. Објавио је на стотине признатих научних радова.

Добио је почасни докторат Карловог универзитета у Прагу и Сорбоне у Паризу. Био је члан Чешке и Италијанске академије наука и многих других географских друштава. Добио је златну медаљу у Нјујорку за научни рад на географији балканских земаља, као и златну медаљу Краљевског географског друштва у Лондону.

17. септембра 2004. године Народна банка Србије је пустила у оптицај новчаницу са његовим ликом. Једна врста шафрана је названа по Јовану Цвијићу, а врх планине Рудник зове се Цвијићев врх.

 

Аутор: Иван Миљковић

Извор: https://www.riznica.net/jovan-cvijic-geograf-i-antropolog-priznat-u-svetu-i-kod-nas/