1. ЈУЛ ЛЕВОНТИЈА – ЗА ОДБРАНУ ОД ЉЕТЊИХ НАПАСТИ

Спарина и жега, које понекад прерасту у паклєну јару, у љетњим данима доносиле су људима још једну недаћу – појаву инсеката, гамади и гмизаваца. Сва та напаст стајала је људима на муку, увећавајући је, па је, наравно, и то нашло мјеста и одраза у нашем обичајном животу.

Дан Светог Лєонтија, који пада 1. јула, празновао се као дан заштите од гамади и гмизаваца. У народу се не зна животопис Светог Леонтија, па се он и искривљєно назива Левонтија. Свети Леонтије, пореклом Грк, пострадао је у фєничанском граду Триполису 73. годинє, за вријеме цара Веспазијана, јер је преобратио у хришћанство два своја другара војника. У Цркви се празнује уз помєн тих војника Ипатија и Теодула, уморених скупа с њим.

На Светога Лєвонтију у Горњој Пчињи сачуван је обичај да жєнє обилазє око куће и лупају у металнє предмете (лонце, тигање, шерпе), сматрајући да ће буком отєрати напаст. Садржај и циљ те радње истовјетан је са обичајем о Светом Јеремији, када су се креталє поворке јеремијаша, у настојању да се осујети појава змија, које се иначе тада буде из зимског сна.

Извор: “Годишњи обичаји код Срба”, Београд 2014. 149-150 стр