АВЕТ – АВЕТИЊА

AВET, АВЕТИЊА – митолошко биће, ноћно страшило, приказа.

Јавља се у неким веровањима и устаљеним изразима у Србији (зап. Србија, Шумадија), Црној Гори, где je посведочен и назив авијес (Ускоци) и у Македонији. Жена из Груже овако je описала aвет: “Ja стукну назад, а старац (са белом брадом до појаса) ми полако приђе и рече: Не бој се, ja сам авет!” У Македонији, авет je дух у облику човека, с ружним и испијеним лицем, огрнут белим чаршавом. Може се приказивати и као црно страшило у облику слепог миша. По тамошњем веровању, у авет се претварају грешни људи који су пред смрт дуго боловали и тешко умирали, као и самоубице, чије душе не могу да оду на небо.

По сведочанству с почетка XX века из Крагујевачке Јасенице, жене су увече везивале чарапе које изују, као и сукње, да ту одећу не би ноћу облачиле и носиле авети. Према веровању Хрвата из западне Херцеговине, виле узимају (краду) ноћу женама хаљине из сандука, носе их и поново остављају на истом месту, без знакова да су ношене. Може се претпоставити да су я. прерано умрле особе које нису одживеле свој век на земљи, као што то могу бити и виле, русалке, богиње итд. Да авет воде порекло од “нечистих” покојника говори и податак из Македоније да се најчешће виђају у ноћно време некрштенихдана(караконџуле).

Авет се среће у клетви: “Да те фати аветот, па да те исцеди како костур” (Македонија), као и у погрдним изразима типа: “Иди одатле, аветињо једна!”, или у поређењу “Мршава к’о авет” (Србија), итд. Постоје претпоставке да назив авет потиче из арап, hayalet “привиђење”, или турски – afet “несрећа, чудо”. Међутим, назив се може изводити из словенске основе, упоредити староруски авити “јавити”, “показати”, прасловенски
*aviti (sf) “јавити се”, “показати се”, лит. am/je “на јави”, ovytis “јављати се (у сну)”. 

 

Извор: Словенска митологија, енциклопедијски речник, Београд 2001, 1 стр

Слика преузета са сајта: https://velikirecnik.com/2017/11/25/avet/