ОТЕЧЕСТВО

Отечество, Отачство (рус., Очинство, Paternitas, лат.), иконографски тип новозавjетне Свете Тројице, с Богом Оцем у виду Старца дана приказаног како седи на трону, у чијем крилу је оваплоћени Логос у младалачкој доби (Христос Емануил) или из времена јавне дjелатности и страдања. Христос може држати на крилу дискос, односно мандорлу, унутар које је голуб, симбол Светог Духа. Према другом рjешењу голуб је приказиван како излиjеће из Очевих уста и слеће на Христову главу, што се сматра дословном илустрацијом теолошког учења о происхођењу Трећег лица Тројице. (Примjери када је голуб насликан тако као да излеће из мандорле, а тиме и из Христових руку, у литератури се тумаче и као специфичан начин изражавања римокатоличке догма о исхођењу Духа Светог [“и од Сина”])

Без обзира на варијанте Отечество се сматра „вертикалним типом“ Свете Тројице, у односу на „хоризонтални тип“, када Отац и Син сједе један поред другог (тачније Син десно од Оца), с голубом, као симболом Светог Духа, између њих. Отечество се среће у књишком сликарству већ од X-XI вијека, а у црквеном живопису од XII столећа. У руској, бугарској и српској умјетности оно је присутно све до XVII вијека. (Ова тема је међу Русима стекла знатну популарност током XVI и XVII века. Међутим, као „несагласна са канонима православне вере“ забрањена је на Великом московском сабору 1655.) Поред мишљења да Патернитас не представља Свету Тројицу, „будући да изображење Бога Оца противречи православном учењу, изображавање Христа као надсуштаственог Логоса“, Старац дана, повезује се и са гностичким круговима. Јер, уколико у Старцу дана треба видети превечни Логос, односно Христа као Бога, онда у Емануилу треба видјети оваплоћеног Логоса.

Према појединим мишљењима приказ Отечетства потиче са Запада, док други истакнути медиевисти сматрају да је представа настала у византијском свијету. Као један од основних литерарних извора, предлошка, сматра се Јеванђеље по Јовану, где пише да је јединородни син у наручју очевом. Такође се доводи у везу и са размишљањима светог Јована Дамаскина који начин појаве Трећег лица Тројице означава као „избацивање“ или „искакање“. То „избацивање“ Духа у виду голуба недвосмислено се уочава управо на представама Очинства.

Извор: Зоран М. Јовановић, Азбучник православне иконографије и градитељстава, Београд 2005, 276-277