Бербери (или како они себе још називају Имазигени) су народ који насељава сјевер Африке, тачније државе попут Марока и Алжира. Сматра се да су они домородачко становништво Сјеверне Африке, мада и они данас показују степене сродства како са Европљанима тако и са Арапима.
Први велики ударац за Бербере било је ширење Арапа сјевером Африке. До првих арапских напада дошло је већ у другој половини 7. вијека и резултат ових напада било је и ширење ислама. Као истакнута личност берберског отпора арапској инвазији издваја се Дихја (Ал-Кахина). Дахја је била краљица берберског краљевства Аурес, која је у бици код Табарке била поражена од Арапа. Према неким изворима Дихја је погинула борећи се против Арапа, а према другим изворима је испила отров како би избјегла ропство. Ипак, арапско ширење је узело маха и берберски отпор је угушен. У наредним годинама је отпочела радикалнија исламизација, а Бербери су ушли и у састав арапске војске која ће током 8. вијека вршити нападе на Иберијско полуострво. Осим ислама, међу Берберима је преовладавао и арапски језик и усљедила је криза берберског језика.
Наредна велика промјена за Бербере била је долазак Француза у 19. вијеку. До првог великог устанка Бербера против нове француске власти дошло је већ 1871. године у Алжиру. Међутим, и овај отпор Бербера је савладан до наредне 1872. године. Француски колонијализам је оставио свог трага међу Берберима, који у већем броју говоре француски језик.
Почетак 20. вијека је за Бербере отворио врата новим борбама за опстанак и аутономију. Најмасовнији отпор су Бербери пружалиу Алжиру гдје је 1980-их било више демонстрација (понекад се користи израз “Берберско прољеће”). Нажалост, борба за признање идентитета се код Бербера наставља и до данас. Арапски елемент не признаје берберски идентитет; дискриминација берберског језика и културе је у 21. вијеку и даље учестала појава.
Бербери су познати по свом специфичном фенотипу који је резултат мијешања са Европљанима, Арапима и осталим групама. Такође, најистакнутији елемент њиховог изгледа представљају тетоваже по лицу и тијелу.
Аутор: Тамара Ћ.
Извори: