МИНОЈСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

Аутор: Јован Малешевић

Прије него што се дотакнемо златних времена старе Грчке, која ће почети појавом Хомера, важно је испричати историју настанка двију цивилизација: Минојске и Микенске. Ове двије цивилизације удариће темеље софистицираном друштву, те ће од њих настати коначан врхунски успон у астрале. Данас је на распореду Минојска цивилизаија..

Почнимо мало изван времена са Хомером, који каже у Одисеји:

Постоји земља у средини између тамних мора,

праведна и богата земља звана Крит,

запљускивана таласима са свих страна,

густо насељена и хваљена са 90 градова.

Због тога што ћемо данас говорити о Криту, и говорићемо примарно о једном мјесту на сјеверној централној области близу модерног града Хираклион – име тог мјеста је Кносос. Крит је био дом периоду бронзане цивилизације. Сјетите се прошлог текста, када смо говорили о археологији и издржљивим остацима – сад један од најиздржљивијих остатака је метал, и према металима даваће се имена дугим временским периодима. Кретаћемо се из бронзаног у гвоздено доба, на примјер. Па гдје се налазимо? Ми смо на Криту, који представља, можемо рећи јужни дио Грчке цивилизације. Ми смо на овом јединстевеном мјесту, Кнососу. Прије него што поченом говорити о овом мјесту и историји која га прожима, покушаћемо повезати одређене ствари са овим мјестом, тзв. моделе тумачења. Сјетите се, говорили смо о начину интерпретације информација како бисмо били у могућности да их удружимо у једну причу. Први овакав модел јесте модел погледа на владавину. Осмислио га је археолог Колин Ренфру, којег су касније надоградили и усавршили остали археолози, и учени умови. Фундаментално значење овог модела јесте да постоје на релативно лимитаром подручју, групе заједница које су изграђене на истој основи. Ангажују се у борбама, такмичењима и ривалствима. Могу дијелити мноштво заједничких ствари, и то је оно што зовемо “симболичнa интеракција”. То је заправо начин да научници поистовјете начин на који су дијелили много особина и идела, можда чак и божанстава; можда стандарде или морал. Ко зна? Тиме ћемо се касније бавити. Такође су се удружиле у економској размјени. То је разлог зашто смо то назвали, модел погледа кроз владавину. Друго значење јесте да се налазе на истом нивоу, односно да нема централизоване владе. Иако, како ћете видјети, назваћемо ову цивилизацију Минојском. Није постојало ништа налик главном граду на Кнососу. Умјесто тога постојале су неколико независних заједница формиране на истом простору које су били у интеракцији у више комплексних начина. Тога ћемо се касније дотаћи.

Гдје смо сад? Налазимо се на мјесту које је ископао британски археолог Сир Артур Еванс. Рођен 1851, био је син богатог бизнисмена. Управо је тако добио и најбоље образовање, на најскупљим универзитетима као што су Херов, у Енглеској и Оксфорд. Његова каријера је варирала, те му је судбина дала посао чувара, тј. директора музеја Фитцвилијам у Оксфорду; али онда, око 1900. године, отишао је на Крит, купио велики комад земљишта, и почето ископавати. И то се мјесто звало Кносос; тачније, није се звало, још се зове Кносос.

То је голем комплекс палача. Ово је приказ из птичје перспективе. Ту се налази прекрасно двориште у центру окружено са мноштвом соба и просторија за оставу, као и на спољашњим дијеловима ових здања. Доћићемо до тога мало касније. У грчкој митологији ово је мјесто поистовјећено са краљем Минојем. Грчки историчар, Тукидид, којим ћемо се бавити доста пута у будућим текстовима, каже да је Миној први владар нама познат који је успио образовати морнарицу. Тукидид је писао у вријеме када је морнарица била итекако важна, посебно у рођеном граду Атини, али и тога ћемо се касније дотаћи. Али Еванс, по грчкој митологији дао је име овој цивилизавији, Минојска цивилизација, по краљу Миноју. Легенда каже да је Миној, стари краљ, направио лавиринт без излазаз гдје је смјестио звијер, са главом бика, а тијелом човјека; сина своје жене Пасифаје. Минотаура је, како је касније добио име, убио атински краљ Тезеј. Неки су људи мислили да је ова пространа палача са мноштвом соба, на неки начин повезана са мјестом гдје се налазио бик у лавиринту. Лингвисти су доказали, ипак, да је лавиринт настао од старе грчке ријечи лабрис, која у преводу значи двосјекла сјекира. Ово се појављује и као артифакт, али и као декоративни мотив у овој палачи. Овдје можете видјети нешто што је далеко од функционалног. Ово су прекрасно направљене, златне, церемонијске двосјекле сјекире. И Еванс је почео градити или реконструисати или поного изградити, како је он то назвао, ово прекрасно мјесто.

Већ сам споменуо Тукидидове ријечи да је краљ Миној први човјек који је успио изградити морнарицу. Ово је сигурно измишљено. Али оно што је савршено јасно јесте чињеница да су Крећани били изврсни морепловци. Овдје је приказана прекрасна фреска која се налази на мјесту Акротири; не са самог Крита, али датира из скоро истог периода. Приказује прелијепо украшен брод, док око њега пливају прекрасни делфини. И делфини су доста чести мотиви који се користе у минојској умјетности.

 Oво је позната фреска делфина. Али чак и овдје морамо бити доста опрезни, јер су научници доказали да је ово једна од најпознатијих слика, мислим, која је опстала од антиквитета. И налази се баш тамо, на зидовима. Ипак она је првобитно представљала декорацију за под, коју су Еванс и његови помоћници ставили у вертикалан положај како би дошла до изражаја. Минојска цивилизација је била итекако умијешана у пловидбу морем и прекоморском трговином. И управо овакан начин трговине потврђује раскошан живот. Али опет морамо бити опрезни. Ово су све реконструкције. Еванс је имао своје архитекте, градиоце, раднике који су ово обновили. Обновили ове стубове. Прекрасно их обојили. Постоје и зидне слике, такође, које приказују декоративне штитове. Конструкција палаче на Кнососу била је итекако софистицирана. Са бунарима и одличним водоводним инсталацијама, оштим мотивима “отворености” палаче, и мноштвом елеганције. И као што сам рекао раније неке мотиве сусрећемо, као што је овдје приказано, ако се погледа пажљивије на зиду између стубова, можете видјети још једног бика, а он сам је био итекако важан у друштву. Веома је важан у миту, али изгледа да је веома важан и у стварном животу.

 Такође, Минојци су били одлични у занату и техници. Ово се налази у музеју на Хераклиону, и прекрасна глава бика која служи као шоља – чије је право ритон. Али, велики дио овога представља реконструкцију из раног ХХ вијека. Бавимо се причом,  веома јаком причом. Причом која је заправо преузета. И можемо наћи неколико доказа који приањају.

Поново, један од најпознатијих дијелова умјетности са Кнососа јесу фреске бикова. Ова показује, како се чини, нешто као секвенцијално дјеловање. Ово се вјероватно догађало у прекрасном дворишту смјештеном у центру палаче; један би атлетичар ухватио бика за рогове. Бик би забацио главу како би се ослободио, пали би на леђа, и ако би све протекло по плану, атлетичар би се грациозно нашао иза бика. Вјероватно спорт за краљеве. Али ако пажљиво погледати ову фреску можете видјети колико је то резултат каснијих рестаурација. Оригинални дијелови су ови који изгледају као да су натучени. Остале дијелове поставили су умјетници које је Еванс запослио.

Слика живота на Кнососу. Барем како је Еванс описао минојску цивилизацију, као мирољубиву, сложну, можда чак и мало самопопустљива цивилизација. Овдје видите још једну познату слику – принц љиљана, понекад зван краљ свештеник.Скоро читава слика је каснија рестаурација. Такође, ако мало пажљивије погледате, примјетићете веома чудну перспективу тијела. Глава и торзо не крећу се у истом смјеру. Ово је и даље прекрасне слика, али ипак морамо бити опрезно. Као познате три даме, како су назване чија биста открива њихове хаљине. Њихове разрађене фризуре, њихови прекрасни мали осмијеси, јесу рестаурација. Када је велики енглески писац Евелин Вон посјетио Кносос 1900. године рекао је да би се ове даме нашле свој дом, када би их се поставило на насловницу магазина Vogue.Заиста би биле. Можемо схватити боље, или солидно боље, да кажем на тај начин, модел начина погледа кроз владавину.

Сада ћемо се позабавити новим термином – редистрибутивном економијом. Oво је још једном сложени назив за једну веома просту ствар. Палача на Кнососу има огромна складишта као што је приказано на слици. Складиша садрже отворе, познате под називом питоји. Неки од њих су велики као људска бића. То су стварно велики отвори, који су служили за складиштење многих намирница и ствари које би донијели људи који живе изван палаче, који су узгајали маслине, жито и грожђе.

Средоземна тријада коју смо већ помињали. И махунарке и много других намирница,  доношене су у палачу, и похрањивани су у складишта. И касније је редистрибутирана од владајући људи, који су живјели у самој палачи. Предност за узгајиваче је била, што су им владајући људи пружали неку врсту заштите. И људи у палачи били су обезбијеђени храном, али и стварима које су могли размјењивати. Могли су створити неку врсту економије, посебно економију трампе са најближим комшијама. Постоје нека умјетничка дјела из Минојског периода који на дају идеју како се сам рад могао одвијати. Oво је позната Харвестер ваза. Направљена је од црног стеатита. То је нека врста црног камена у коме је урезан рељеф, који приказује раднике који на својим раменима носе дуге штапове које су користили како би тресли маслине са дрвећа. Тресли би их на плахту, и касније скупљали и пожњели.

Како су водили записе о овоме? Ово је такође веома важно. Људи на Кнососу су били писмени. Створили су двије врсте натписа. Ранији звани “линеран а”, који се данас ријетко налази и који још није дешифрован; и каснији, назван “линеаран б”, који је дешифрован 1950-их, од стране неких енглеских научника. Ово је глинена плоча, “линеарна б” плоча нађена на Кнососу. И када су ове плоче дешифроване, оно што је откривено, веома је важно и узбудљиво. Они су били на неки начин прото грчки. У облику су слога, због тога што сваки од ових знакова означава по слог. Можено наћи нешто попут овога, што отприлике значи да вино долази у стару Грчку, тј. господар долази у стару Грчку као “анакс”, што има значење – господар или краљ. Ово су били записи из складишта, што значи да нису имали наративни облик, али они су непроцјењиви, јер преко њих можемо пратити неку врсту еволуције како бисмо барем на неки начин увидјели како су социјалне структуре биле организоване у овим заједницама.

Оно што знамо, јесте да је Минојска култура у палачи процвјетала између  1700. до отприлике 1400. године прије нове ере. То је био тај период, тих 300 година, вријеме умјетности, технологије, размјене, високих достигнућа Минојске цивилизације. И онда је између 1500. и 1450. год. прије нове ере нестала. Широм ових мјеста налазе се многи докази о нестајању ове културе скоро у исто вријеме. Обилује много теорија које покушавају објаснити нестанак ове цивилизације. Да ли је ријеч о природној катастрофи? Ово је веома сеизмички активна зона са могућности честих потреса. Да ли је ријеч о некаквој револуцији? Да ли је људима који су живјели изван палаче дозлојадила оваква економија, па су одлучили да све преузму у своје руке? Или, што је највјероватније, ријеч о инвазији? Или о некој комбинација свих ових елемената. Али и даље морамо одговорити на питање,  шта припада Минојској цивилизацији. Прије Артура Еванса, није постојала Минојска цивилизација. Један велики историчар који се бави историјом античке Грчке, рекао је, да је Минојска цивилизација највећа цивилизација створена у ХХ вијеку. Еванс је имао визију мирољубиве,  поморске монархије са пријатељским односима на овом острву. Толико мирно, да је Еванс тврдио да није било потребно утврђење. Археолози су ипак још давно нашли доказе о фортификацији, о одбрамбеним зидовима.  Не желим ово потпуно одбацити као лаж. То би било смијешно. Дапаче, то би било глупо. Не требамо урадити то. Али оно што морамо урадити јесте размислити како конструисати или реконструисати доказе, како би имали овакво јако утврђење као што га је имало ово мјесто. Сваки стандардан уџбеник у својој историји извршиће периодизацију Минојске цивилизације у Бронзаном добу. Оно што покушавам урадити у задњим реченицама, јесте подарити Вам осјећај компликоване генезе овог невјероватног друштва, што је оно заправо и било. Сљедећи пут бавићемо се људима који су их можда уништили, а то је копнена заједница звана Микенија. Поздрав до тада. Пријатно!

 

JM

Извор: https://degradacijaznanja.wordpress.com/2013/05/23/%d0%bc%d0%b8%d0%bd%d0%be%d1%98%d1%81%d0%ba%d0%b0-%d1%86%d0%b8%d0%b2%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d0%b7%d0%b0%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b0/