ЛЕСНИК

“Лесник је шумски демон, господар шуме који се стара да круг живота никад не буде прекинут; каже се да он влад животом и може учинити да на скелету давно умрле животиње ни она никне ново месо, када она оживи. Има и бројне магичне моћи, од којих је најпознатија да се привремено може претворити у дрво или животињу.

Лесник је под тим именом познат код Јужних Словена, док се код Источних најчешће назива лешиј; честе варијације имена су и лесовик и лешак. 

Овај демон описом подсећа на кентаура из грчке митологије, допола је човек, а од пола коњ, али су сачувани детаљи далеко живописнији од описа тог његовог митског сабрата. Лесникова копита и рогови немају сенку. Крв му је плаве боје, па су му зато и образи плавичасти. Очи су му обично зелене, као и дуга брада и чупаве обрве, који могу бити и сасвим седи, и уопште је прилично длакав. Верује се да је све већи што је ближе срцу шуме, када главом додирује и највише крошње, док се риближавањем њеном ободу све више мањује, све док на крају не постане толико мали да је практично невидљив. Суверени господар и незаустављива сила у дивљини, он се на ивици шуме лаши чак и људи, од којих се тада, мањи од миша, сакрива под лишћем. Мисли се да зиму проводи у зимском сну, нестајући из свог шумског дома у оји се враћа с пролећа.

Господар шуме се на Балкану појављује и у лику вучјег пастира, назив под којим се јавља најчешће у хрватским причама, који се замишља као вучји бог; и код већине осталих Словена он се назива господар вукова или вучји предводник. Није најјасније да ли се ова представа такође односи на лесника или можда на отеловљења самих богова Велеса или Дајбога; то је пастир, заогрнут зверињим крзном, чије стадо чине јелени, кошуте и зечеви, а чувају га вукови. Каже се да се сви вукови из шуме окупљају око свог пастира једном годишње да би им он одредио плен за наредну годину. Није баш наклоњен људима, о чему говоре и приче где последњем вуку као храну одређује човека који, скривен на дрвету, кришом посматра овај ритуал. Спреман је и да застрашује ловце и збуњује путнике, наводећи их да се изгубе у шуми; мисли се да можда баш он наводи невољне посетиоце Баба Јаги. Ипак, у неким причама он и смирује вукове који желе да растргну човека или им забрањује да нападају стоку. Човек се, приликом проласка кроз шуму, може заштитити од њега ако обуче одећу наопако, а леву ципелу обује на десну ногу, можда зато јер ће тако и сам храмати, а верује са да је господар вукова хром; при том треба да се чврсто држи свога пута, избегавајући било какво скретање и непотребно задржавање. “

 

Извор: Н. Гајић, Словенска митологија, Лагуна 2011, 182-183.