ПОСТАНАК СВИЈЕТА И БОГОВА (ГРЧКА МИТОЛОГИЈА)

“У почетку је постојао само безгранични, тамни Хаос, бездан испуњен маглом и мраком, из кога је све поникло свијет и богови. Из Хаоса су настали богиња Геја (Земља), која се широко распрострла дајући живот свему што живи и расте на њој, мрачни Тартар (ужасни бездан, пун вјечне таме) и моћна сила, љубав, Ерос, која све оживљава. Поче да се ствара свијет. Хаос створи вјечни мрак-Ереб, и тамну ноћ –Никс, а од њих потекоше вјечна свјетлост (Етер) и свијетли дан (Хемера). Свјетлост се разли по свијету и почеше да се смјењују дан и ноћ. 

Моћна, благодатна Геја роди Урана (небески свод) и тада се распростре небо над земљом. Она затим створи планине и море. Уран завлада свијетом и ожени се Гејом. Они родише шест синова и шест кћери-моћне титане. Њихов син титан Океан и богиња Тетија донесоше на свијет ријеке, а титан Хиперион и титанка Теја родише Хелиоса (Сунце), Селену (Мјесец) и Зору (Еоју или Аурору). Уран омрзну своју дјецу, титане, и затвори их у дубоки мрак, у Гејина њедра. Геју је гушило то страшно бреме затворено у њој, па поче да убјеђује дјецу да се побуне против оца. Најмлађи титан, лукави Крон, на превару осакати Урана и одузе му власт. 

Међутим, Крон се плашио да и против њега не устану његова дјеца, па нареди својој жени, титанки Реји, кћерки Урана и Геје, да му доноси свако дијете које се роди и он их је немилосрдно гутао. Већ је био прогутао петоро дјеце (Хестију, Деметру, Херу, Хада и Посејдона), када Реја одлучи да спаси своје најмлађе дијете. 

Уран и Геја посавјетоваше кћерку Реју да оде на острво Крит и тамо роди најмлађег сина. Чим се Зевс родио, Реја га сакри у једну пећину, гдје су га отхраниле шумске нимфе, а да би заварала Крона, умота камен у пелену и даде му да га прогута умјесто дјечака. Зевс је брзо растао и јачао. Пошто су му требали савезници за борбу, одлучио је да спасе своју браћу и сестре. Мудра Метида помогла му је тако што је дала Крону да попије средство које га је присилило да избљује сву дјецу коју је прогутао и Зевс их поведе у борбу против Крона и титана. Та борба трајала је десет година, а ново покољење олимпских богова извојевало је побједу. Зевс окова титане и баци их у Тартар, што разљути Геју, јер је сматрала да је сурово поступио према њеним синовима. Због тога она ступи у брак са Тартаром и роди стоглаво чудовиште Тифона, које би завладало свијетом да га Зевс није на вријеме примијетио. Зевс и Тифон водили су страшну борбу, која је потресала чак и поноре Хада. Када је поразио Тифона, Зевс га баци у Тартар и отада олимпски богови несметано управљају свијетом, а власт су подијелили тако да Зевсу припадне небо, Посејдону море, а Хаду подземно царство, гдје бораве душе умрлих.”

 

Извор:  Грчки митови I, Источно Ново Сарајево 2019, 7-8. (приредио Игор Симановић)