ИСТОРИЈАТ АРХИВА У СОМБОРУ

Архивска служба у Сомбору бележи своје постојање још од 1749. године и то у оквиру нотаријата – писарнице, Слободног и краљевског града Сомбора. Наиме, привилегованим писмом Марије Терезије од 17. фебруара 1749. године Сомбор добија статус Слободног и краљевског града а према “STATUTA TRIPARTITA” добио је потпуну административну, политичку, економску, просветну и културну аутономију. Тиме Сомбор ступа на праг грађанског друштва што свакако подразумева уређене и јавне службе. Будући да архивска грађа чини бит културне баштине сваког друштва, онда је и тежња да се системом ваљаних закона она чува и штити.

Усвајањем Статута, 28. априла 1749. године  регулише се питање нотаријата-писарнице а у оквиру њега и рад архивске службе.

Параграфима 15. и 16. Статута регулисано је “поступање са насталом архивском грађом” где се наводи “… ради правилног пословања имају се протоколи овог града верно стилизовати а сва остала акта тачно средити … Ови се протоколи на крају године имају повезати у тврде корице и тако сачувати за будуће генерације …”

Статутом су дате основне смернице за рад нотаријата и архивске службе и наглашен је значај чувања архивске грађе.

У списима Магистрата сачуван је  документ где се Јаков Мразовић први пут потписује као архивар и то “ARCHARIUS QUA COMUNITATIS ACTUARIUS”. Потом се на месту архивара помињу Гедеон Петровић, Никола Липаи, Михаило Берецки, Гашпар Корић, Јован Брачевић и други. Архивом је био задужен бележник да би с’ временом  на ту дужност био именован стални архивар и остали службеници Магистрата а потом и Поглаварства.

И у периоду од 1944-1948 године архивска делатност се обавља у склопу органа власти. Велики број аката војних и цивилних органа о прикупљању и чувању архивске грађе, сведоче о пружању значаја и бриге о архивској грађи. Актом од 17. новембра 1944. године, Команда подручја Сомбор наређује преузимање јавних служби и архивске грађе.

На предлог Државне архиве у Београду, у вези Наредбе Владе ФНРЈ од 12. марта 1948. године, основана су архивска средишта и на подручју А. П. Војводине. Архивско средиште архивског подручја Сомбор основано је 01. децембра 1948. године.

Градски народни одбор Сомбор, својим актом бр. 4555 од 17. фебруара 1949. године, у предмету третирања архивских средишта као установа, извештава архивског руководиоца архивског подручја Сомбор, да је на саветовању архивских руководилаца, донета одлука да се архивска средишта не могу третирати као установе. На саветовању је закључено и да су архивска средишта и даље одговорна ГНО-у (Повереништву просвете) на чијем се терену налазе. Такође, прецизирани су и задаци архивских руководилаца и то: обилазак архивског подручја, заштита архивског материјала који је изложен пропадању, проналажење новог архивског материјала и његово сређивање.

Одлуком Извршног одбора Народног одбора града Сомбора, Повереништво за комуналне послове, Стамбена управа бр. 2406/1951 од 30. јануара 1951. године, додељене су просторије Архивском средишту архивског подручја Сомбор, и то просторије у згради на адреси Трг Св. Ивана бр. 7. (стара пошта). Решењем Народног одбора општине Сомбор бр. 8763/1957. од 15. јуна 1957. године, Државном архиву су додељене и преостале просторије у згради старе поште, из којих је исељена телефонска централа, телеграф и други поштански уређаји.

Указом Президијума Народне скупштине Народне Републике Србије од 23. јануара 1951. године, проглашен је Закон о државним архивама. Законом је одређено да на подручју Народне Републике Србије постоје државне архиве: Државна архива НРС у Београду, Државна архива у Новом Саду, Државна архива у Приштини и градске државне архиве у великим или историјски значајним градовима –  као установе народног одбора односног града, које оснива народни одбор града уз претходну сагласност Министра за науку и културу. Делокруг рада градске државне архиве, поред подручја града, може обухватити и читав крај са којим је град повезан.

Након усвајања Закона о државним архивама, на предлог Градског народног одбора у Сомбору бр. 24360 од 29. октобра 1951. године а уз сагласност Савета за просвету, науку и културу Владе НР Србије бр. 32355 од 12. јануара 1952. године, оснива се Градска државна архива Сомбор, као установа Градског народног одбора Сомбор. Истим решењем Владе НР Србије (на предлог Главног извршног одбора АПВ Нови Сад бр. 7193/1952) дефинисано је територијално подручје Градске државне архиве у Сомбору које сачињавају градови: Сомбор, Апатин и Кула, те Сомборски, Оџачки и Кулски срез.

У току 1957. године право оснивача прелази на Народни одбор среза Сомбор а решењем Среза Суботица бр. 01-11505/1962. од 31. децембра 1962. године, право оснивача прелази на Народни одбор среза Суботица.

Решењем Скупштине среза Суботица бр. 05-7101/1964. од 07. октобра 1964. године, Градска државна архиве Сомбор мења назив у Историјски архив Сомбор, (“Службени лист среза Суботица” бр. 33/1964) који назив носи и данас. Решењем Скупштине општине Сомбор, Одељења за општу управу бр. 02-2517/1965. од 02. марта 1965. године, Историјски архив Сомбор је уписан у Регистар самосталних установа Скупштине општине Сомбор.

Скупштина општине Сомбор у равноправном делокругу Већа удруженог рада и Већа месних заједница, 16. маја 1991. године под бр. 022-6/1991. доноси Одлуку о преузимању права и обавеза оснивача према установи културе – Историјском архиву Сомбор.

Према Закону о утврђивању одређених надлежности Аутономне покрајине Војводине, од 07. фебруара 2002. године оснивач Архива је Аутономна покрајина Војводина.

Одлуком Скупштине града Сомбора бр. 022-1/2009-VII од 19.02.2009. године, оснивач Архива је Скупштина града Сомбора.

 

ИЗВОР: https://www.arhivsombor.org.rs/rhivu/is-ri-i-d-l-n-s#1