Фото: Народна библиотека Србије – Мало степениште на Калемегдану
Први степеник на путу до успеха
Њен први пројекат у београдској општини било је извођење радова на уређењу Малог Калемегдана, према нацрту тада чувеног архитекте Димитрија Т. Лека. Она пројектује декоративно, барокно степениште од зеленог камена, које и данас краси тврђаву са стране француске амбасаде.
Прва модерна школа у Београду
Са свега 27 година пројектује и данас раскошну Основну школу „Краљ Петар Први”, поред Саборне цркве у Београду. На овом месту се пре школе налазила читаоница и стара зграда Основне школе. Данас је ова грађевина под заштитом УНЕСЦО-а. Изградња модерне школске зграде, са електричним осветљењем, грејањем, тоалетима, свечаном салом, гимнастичком салом, било је велик и амбициозан подухват и ово архитектонско ремек-дело се сматра њеним најуспешнијим остварењем којим је Јелисавета Начић доказала свој неоспорни таленат.
Фото: Политикин Забавник – Основна школа “Краљ Петар Први”
Први павиљон за туберкулозне болеснике и прва кружна пећ
Јелисавета Начић је пројектовала и болничку згаду Прве болнице за туберкулозне болеснике у Србији. Болница је пројектована у оквиру комплекса болница на Западном Врачару. Зграда са великом терасом за сунчање пацијената била је прва болница те врсте у Србији. Нажалост, оштећена у Првом светском рату, зграда је одмах након рата и порушена.
Такође, пројектовала је и прву кружну пећ и друга постројења за израду опеке у Прокопу, срушене током Првог светског рата.
Фото: Уметничка Галерија, Београд, 1931. године
Сакрална архитектура Јелисавете Начић
Јелисавета Начић се опробала и у сакралној архитектури. Након успеха на конкурсу за цркву у Тополи, пројектовала је и цркву Александра Невског на углу улица цара Душана и Француске. За данашњи изглед цркве заслужни су архитекте Петар Поповић и Василије Андросов, на основу чијег пројекта је настављена градња после рата. Према пројекту Јелисавете Начић су започети темељи, и данас није познато у којој мери изглед данашње цркве има додирних тачака са првобитним концептом. Једино сакрално остварење које је остварено у потпуности према пројекту Јелисавете Начић је мала спомен црква у Штимљу на Косову из 1920. године, која је обновљена након оштећења из 2004. године.
Прва плански зидана зграда у Београду
Општина Београд је 1911. године, према њеним пројектима, изградила и прве радничке станове у двоспратној згради, у данашњој улици Ђуре Ђаковића. Станови су били комфорни и функционални са једноставним фасадама. Ова грађевина постоји и данас.
Фото: Народна библиотека Србије – Теразије Јелисавете Ничић
Због натписа о слободи, правац у заробљеништво!
1916. године Јелисавета је на Теразијама поставила славолук у част српских војника који су се враћали из Балканских ратова, на коме је писало „Нису сви Срби ослобођени“. Управо ово је довело до тачке преокрета у њеном приватном и професионалном животу. Због натписа бива протерана у логор Неџидер у Мађарској. Како обично нема зла које са собом не носи зрно добра, Јелисавета упознаје свог будућег мужа интелектуалца и револуционара Луку Лукаија управо у логору.
По завршетку рата кратко су живели у Београду са ћерком Луцијом, затим у Скадру, где су учествовали у подизању Албанског устанка и након тога у Дубровнику. Лукине политичке ставове и активности, Јелисавета је увек безрезервно подржавала. Јелисавета се заувек повлачи из архитектуре и потпуно се посвећује новој љубави – породици.
Готово све што је Јелисавета створила, створила је у Београду. Кажу да је заувек жалила за својим родним градом и чезнула да се у њега врати. Осим њених раскошних кућа, цркава и других грађевина у Београду, у општини Стари Град постоји улица која носи њено име.