ГРАДСКИ МУЗЕЈ СОМБОР

Деветнаести век се са правом назива епохом музеја, како на југословенском тако и на ширем, европском простору. У духу доказивања националног идентитета музеји се формирају не само у Београду, Загребу и Љубљани него и у Риму, Прагу, Будимпешти.

Након Аустроугарске нагодбе, по којој Хабзбуршка царевина од јединствене државе прераста у Двојну монархију, шездесетих година XIX века долази до враћања аутономије слободним краљевским градовима и жупанијама. Захваљујући томе долази до релативно мирних периода у развоју ових територија, па и Сомбора као слободног краљевског града. Економским јачањем административних центара у њих се слива све већи број интелигенције (адвокати, професори, правници, лекари, новинари и други), што доводи до стварања својеврсне културне климе у њима.

Такво стање има одјеке и у Бач–бодрошкој жупанији, где под утицајем грађанског слоја долази до покретања низа листова, часописа, друштава те културних институција. Сомбор добија позориште, библиотеку, а један број овдашњих људи све више размишља о формирању Историјског друштва. Тиме би била разбијена фама о провинцији, с једне стране, док би, с друге, идеја о формирању центара културе, од којих би један био и Сомбор, добила на значају.

Прве иницијативе јављају се 1880. године, када Иштван Ивањи издаје проглас за оснивање Историјског друштва жупаније, који је објављен не само у свим новинама Бачке него и у часопису „Векови”, органу Историјског друштва Мађарске. Апел о формирању друштва здушно је подржао и одређен круг сомборских интелектуалаца. Августа 1882. године формиран је одбор који је имао задатак да објави апел за формирање Историјског друштва. Апел је објављен 22. августа 1882. у часопису „Бачка”, да би коначно 11. маја 1883. године била одржана Оснивачка скупштина Историјског друштва Бач–бодрошке жупаније. Она је прогласила оснивање Историјског друштва са 202 члана, затим је усвојила Нацрт правила и изабрала одбор. Усвојени Нацрт правила израдио је др Еде Маргалић, а министар унутрашњих послова их је одобрио 21. марта 1884. године.

Циљ Друштва је да ради на прикупљању и сређивању старина путем ископавања, поклона или куповином за потребе Музеја друштва у оснивању. У листовима жупаније Друштво тражи поклоне за будући музеј који би имао следеће збирке: нумизматичку и збирку медаља; археолошку; збирку докумената, печата и грбова; збирку штампаних књига, рукописа и монографија, расправа и географских карата које се односе на историју жупаније те збирку листова, летака и других штампаних ствари. Године 1887. Друштво добија једну просторију у приземљу Жупаније за потребе Музеја. Друштво 1906. године проширује своју делатност на прикупљање етнографске грађе. Рад Друштва у наредним годинама, закључно са завршетком Другог светског рата, био је већ према приликама и времену мање или више успешан. Ипак, увек на нивоу који је омогућавао да се вредне збирке са многим експонатима сачувају од пропадања.

Године 1936. је поново активиран рад Друштва. Од те године Друштво носи ново име „Историјско друштво Сомбор”, а за председника Друштва изабран је др Радивој Симоновић. Својим радом Историјско друштво стекло је позамашни број симпатизера, али је и у музејским круговима представљало карику у повезивању са другим музејима, пре свега са Музејом кнеза Павла, Војним музејом у Београду, Палеолошким музејом у Загребу те са многим угледним и познатим професорима факултета. Уласком мађарске војске у Сомбор Музеј је стављен под надзор Мађарског инспектората за музеје.

Након ослобођења Сомбора 21. октобра 1944. године пропагандни одсек Војне управе формирао је Културно–просветни одбор, чији је један од задатака био и отварање музеја. Старање о обнови музеја и библиотеке поверено је Милану Коњовићу, сликару, а за његове сараднике одређени су Јанош Херцег, књижевник, и Стеван Јеновац, који се старао о збиркама.

Свечано отварање Музеја у кући Јулија Ледерера, где се и данас налази, обављено је 27. октобра 1945. године, када је за директора постављен Милан Коњовић. Музеј је отворио књижевник Вељко Петровић, а изложба којом је Музеј отворен била је колекција слика југословенских аутора у власништву Павла Бељанског.

Уз кадровско јачање и дугогодишњи сакупљачки рад, уз напор свих запослених Градски музеј Сомбор израстао је у установу културе која данас обавља делатност музејске заштите за подручја општина Апатин, Оџаци и Кула и града Сомбора.

 

Извор: https://gms.rs/o-nama/istorijat