МРАЧНО ДОБА ГРЧКЕ

За раздобље између Микенског и Класичног доба старе Грчке усталио се назив “мрачни векови” или “мрачно доба”. Овај појам је потекао из археологије јер се карактерише изразитом штурошћу, готово потпуним изостанком материјалних остатака. Ово међутим не мора нужно указивати на потпуно назадовање грчког друштва, већ на један прелазни период који је очигледно био неизбежан у свим центрима тадашњег цивилизованог света (попут Блиског истока и Месопотамије рецимо, поред области Егеја о којем сада причамо).

Мрачно доба Грчке обухвата период од четири и по века, од 1200. до 750. године п.н.е. и представља период насељавања Дорана и других млађих грчких племена на Пелопонез и грчка острва, и тако стоји као мост између два потпуно различита доба која су много потпуније и боље дефинисана и описана—Микенске цивлизације Бронзаног доба и Класичне грчке из средњег Гвозденог доба са успоном грчког полиса.

Мрачно доба се према археолошким налазима дели на: 1.Постмикенско доба (1200-1050) 2. Протогеометријско (1050-900) и 3. Геометријско доба (900-750), где сз ова два последња назива дата по стилова преовлађујуће грнчарије.

У постмикенском добу материјална култура услед великих освајања и рушења урбаних центара пада на осетно нижи ступањ. Једини изузетак чинили су грнчарија и нарочито ковачки занат. Није ништа необично да у овим несигурним временима умеће прављења оружја, од свих занатских вештина, није доживело никакав пад.

Још једна велика разлика у односу на раздобље микенских палата, које је претежним делом одликовао мир и стабилност, јесу општа несигурност. Рат, препади и пљачкашки походи су изгледа у ово време били честа појава. На керамици се поред приказа лова, игре, трка двоколицама, често заступљене и слике ратника у борби.

…

Микенска цивилизација се распала веома брзо, под систематским уништењем. Једно мјесто за другим показивали су знаке харачења и паљења. Ко је то урадио? Ко је узроковао овај колапс? Постоји многи низ теорија.

Поново се враћамо у Микену, како бисмо бацили поглед на ово, накратко. Научници су предлагали читав низ могућности које су се могле десити и шта је заправо створило ову драстичну промјену. Једна од могућности је клима, са којом је повезана невјероватна суша. Оно што ми требамо објаснити јесте зашто се то десило на овако широком подручју, у веома кратком временском периоду. Морамо наћи објашњење, које сеже дубље од једног мјеста, које је могла бити уништено од стране сусједа. Због тога, једна могућност јесте суша. Још једна могућност, и о овоме смо говорили заједно у вези са Минојском цивилизацијом, је унутрашњи револт. Ипак, ово је мање вјероватно, јер није могуће објаснити како је револт обухватао појединачна мјеста једно за другим?  У то вријеме не постоји ништа слично уједињеном пролетаријату. Још једна могућност је економоски прекид. Овај временски период, око 1200. године прије нове ере, је период великог притиска у читавом источном Медитерану. Постоје записи из Леванта и других мјеста која говоре о доласку људи мора, и да заправо су они ти који стварају невоље. Економски престанак имао би форму прекида у систему трговања између елита.Неки научници тврде да је економија била толико крхка, да се тако изразим, да са прекидом тих мрежа економије, све би се друго одједном распало. Још једна могућност је инвазија. Чињеница је када се дешава инвазија мање културно развијеног друштва на више културно развијено друштво, људи мање развијеног друштва немају за циљ да оставе траг, осим наравно деструкције које су увијек жељни. Има још једна могућност, а то је спој свих ових претходних фактора. Постојала је теорија која се звала Дорска инвазија, по којој су људи преплавили са сјевера, и уништили Микену из унутрашњости. Ово се базира на једном одломку историчара Тукидида, и управо са тим одломком постоји само један проблем. Не постоје докази. Ова теорија је напуштена. Прекрасна и тако уредна теорија. Перфектно се уклапала у причу. Више нико и не вјерује у њу. Па, остаје на нама, да сами смислимо, зашто се колапс десио. Али можемо бити потпуно сигурни у једну ствар. А то је да се колапс заиста десио. Постоји још једно питање, које је заправо у спрези са претходним – зашто је ово уништење толико дуго трајао? Ако размишљамо о колапсу Микенске цивилизације који се десио негдје око 1150, он остаје покривен велом тајни сљедећих три стотине година. То је веома дуг период.

Једно објашњење које се пружало односи се на Микенце и њихову овисност о пољопривреди. Видјели смо саму Микену, и да се многа мјеста у самој Микени налазе на благо стрмим брдима. Како би се обављала пољопривреда на овим мјестима потребно је било извршити изравнање земљишта. Морали бисте «засјећи» један дио земљишта, изравнати га, како би маслине, жито, грожђе, поврће, итд., могло опстати, могло давати плодове. Ово је слика из данашње Италије, која показује начин на који би могло изгледати поравнање земљишта у давној прошлости. Ипак, равнање земљишта на овом подручју захтијева мноштво рада и константно присуство.Једном када је друштво било «обезглављено», када су становници били убијени или распршени, када су животиње постале слободне, на оваквим подручјима, брзо би се десила деградација. Није било много падавина, које би допринијеле ерозији, и тиме учинили тешким, готово немогућим интензивно одржавање овакве пољопривреде, која је била темељ читавог друштва. Још једно објашење је социјално, и односи се на контролу фертилизације. Морамо замислити какав је живот био за мале групе људи, које су се константно морали селити од једног мјеста ка другом. Брзо ћемо се осврнути и на то. Али за групе као што су постојале, релативно мале популације биле су заправо дјелотворне. Оне су помагале у опстанку, јер ипак, постојало је мање људи које треба прехранити. Према томе, контрола женске фертилизације, на примјер, када су чекали повољне године за малу женску дјецу да одрасту и буду спремне за брак и стварање породице, можда представља још један разлог мрачних времена, и зашто су та времена трајала тако дуго. Оно што знамо јесте да су ефекти били разарајући. Десио се нагли пад у популацији. То можемо тврдити по гробљима. Одједном се број гробља повећавао, и подучје које је служило за сахрањивање мртвих, почело је нагло да се смањује. И на ово ћемо се вратити за који трен. Сјећате се прекрасних радова са златом, невјероватних кипова направљених од метала? Они престају да се праве. Више не постоји потпора за овакве радове. Умјетници који су радили за елиту, они који су градили огормна мјеста за сопствено сахрањивање, кад за то дође вријеме наравно, нису имали више за кога да раде. Почела је деградација како технологије, тако и интернационалне размјене. Артифакти који су се у великим количинама налази у источном Медитерану, а који су потицали из Микене, једноставно су нестали. И сама грнчарија слабо је опстала. Грнчарија је наставила да постоји, али су се проналасци ових производа смањили. Управо ти елементи који су служили за интернационалну размјену, пропали су и били дезинтегрисани. Још једна ствар која полако нестаје, што је заправо изненађење, јесте писменост. Микенска «линеарна б» форма заправо је јако невјешта. Садржи 87 знакова. Требало је времена да се запамти. Користили се готово у једну сврху, како би се забиљежила роба у складиштима и тврђавама. Када су залихе робе нестале, са њима је нестала и писменост. Одједном се ограничила на јако мали број људи који више једноставно нису имали посла. Увијек је тешко говорити о нестајању једне културе. У овом случају, непогријешиво видимо масиван системски распад, или термин који сам користио више пута – колапс. Па, какав је живот био послије овога? Оно што је сигурно јесте да се наставио. Можда су постојале мале групе сквотера у некад великим тврђавама. Али слику коју ја имам, јесте група људи који су живјели полуномадским начином живота. Можда, остајање на једном мјесту двије или три година, тек тако да се посије пар усјева, и онда су настављали даље. Номадска пољопривреда опстанка подупријета животом у рушевинама. Ово је поново престало, само овај пута потпуно. 
Око 1000. године прије нове ере, људи су се почели селити са копна на острва, на обале Мале Азије, модерне Турске, која се звала Јонија, што сам већ раније спомињао. И она теорија, Дорска теорија, о којој сам говорио раније у тексту, била је тако «чиста». Дорци су продрли са сјевера, и протјерали Јонце. Јонци су кренули источно. Прекрасна теорија, која нажалост нема доказа. Морала се десити селидба становништва, али не смијемо то замишљати као организовану инвазију или миграцију. Заправо, мале групе, једна по једна, прелазила је преко ланаца острва, и лагано стварала своје нове заједнице.

Још једна ствар која се десила, изненађујући, јесте развитак технологија и прелаз из бронзаног у жељезно доба. Жељезо је много теже у било ком контексту  ријечи. Физички је истрајније, теже за пронаћи, теже је и за рад. Показујем Вам ову мапу, јер желим да видите важна мјеста жељезног доба, далеко вамо у источном Медитерану на острву Кипру. Грци су направили дуго путовање све до Кипра, како би дошли до жељеза. Један знак, који је релативно свјеж, видимо га код Хомера, о коме ћемо убрзо говорити, налази се у Илијади. Када Ахилеј нуди награде за погребне игре његово вјерног друга Патрокла, једна од награда коју нуди је комад сировог гвожђа које ће човјеку служити пет година. И ово се засигурно сматрало за једну врсту блага. Живот, као што сам рекао, за већину људи овог времена, искористићу познату мисао Томаса Хобса, био је веома усамљен, сиромашан, гадан, животињски, и кратак.
Ипак, некако увијек нешто мора бити изузетак. Године 1981, археолози који су радили на острву Еубеји, која се налази сјевероисточно од обала Атике, на мјесту званом Лефканди, ископали су невјероватно откриће.Овако то изглед данас. Не превише импресивно, зар не? Ипак требамо се користити археолошком маштом како би ово реконструисали. Заправо, ово је било масивно мјесто спаљивања. Дуго је 45 метара. Ово је огромно мјесто. Уз то, и сама конструкција овог мјеста је необична. За базу је узет камен, који је затим надограђен циглама, и дрвом поврх свега тога. И унутар овог мјеста пронађене су двије погребне јаме. Једна од њих садржи кремирано тијело човјека са жељезним копљем, уз који се налази и спаљено тијело жене, која је имала раскошан златни накит. У другој јами спаљена су четири коња, од којих су два имала жељезне узде у својим устима. И, како бисмо комплетирали ово мјесто, требамо назначити да ово није била палача. Овдје је била изграђена гробница, која је служила за сахрањивање становништва. И касније је, намјерно прекривена.

Предложено је да је ово изграђено за племића хероја и његову жену, када су умрли. Ово не постоји нигдје више на Еубеји или на грчком копну. Као што је рекао један научник, ово је био задњи херојев марш. Огроман, изванредан приказ за одлагање богатства, материјалног богатства, материјалне моћи и доминације. Јер као што је било случају и са многи другим прекрасним здањима, имена радника и особе које су «наручили радове» никад нису била записана.

Такође, један од нађених предмета била је прекрасна мала фигура, кентаур, украшен геометријским мотивима. Једна од занимљивих ствари, јесте намјерно направљена рана на лијевом кољену, коју је урадио грнчар. Ова скулптура је сломљена, и однешена на двије стране. Ипак, археолози су је успјели пронаћи и реконструисати. Један познати кентаур из грчке митологије јесте Хирон, који је био учитељ многим великим јунацима. И са спомињањем хероја ћу престати. Јер кроз сљедећи неколико текстова, говорићемо о херојском свијету Хомера. Ипак још нешто што се десило за вријеме Мрачних времена, јесте повећан број традиционалних бајки, прича причаних и препричаваних у форми поема. И они ће се касније спојити у прекрасне епове који су нама данас познати као Илијада и Одисејa.

Приређивач: Јован Малешевић

Извори: https://degradacijaznanja.wordpress.com/2013/05/

https://prevodnenad.wixsite.com/hladnooruzje/single-post/2014/11/03/mra%C4%8Dno-doba-gr%C4%8Dke-definicija-i-op%C5%A1ti-opis