МЈЕШКО I ПЈАСТ – ПРВИ ВЛАДАР СРЕДЊОВЕКОВНЕ ПОЉСКЕ

Прва пољска династија била је династија Пјаст(овић)а. Неколицина легенди везује се за
настанак ове династије, а најучесталија је она у којој је, у тадашњој Великој Пољској, један
скроман и честит сељак по имену Пјаст благословљен. Пјаст тако постаје велики вожд Пољана,
а његова династија владаће Пољском од 960- 1370. Неки од највећих и најзначајнијих владара
били су Мјешко I, Болеслав I Храбри, Казимир I Обновитељ, Владислав Локјетек и др.
Мјешко I био је син кнеза Сјемомисла (Земомислав и Пшемисл су у историјским изворима
једнако учестале верзије имена Сјемомисл), који је владао Западним Пољанима. Мјешков
прворођени син био је потоњи први краљ Пољске- Болеслав Храбри. Мјешко је био ожењен
Дубравом, чешком принцезом. Постоје тврдње да име Мјешко није добио по рођењу, већ
доцније. Такође, историчари сматрају да је име Мјешко скраћеница имена Мјачеслав(
Mieczyslaw), настала од две речи: мач (Miecz) и славан (Slaw).

Мјешко је преузео власт након очеве смрти, 960. године. Тачне границе државе коју је Мјешко
наследио нису никада прецизно одређене, али се засигурно зна да је под својом контролом те
960. држао Кујавију, Сјерадз, Ленчицу, Мазовију и мањи део Гдањске Помераније. У почетку је
требало хомогенизовати етничку и културно разједињену популацију. Сефардски путници и
историографи тога времена, пре свега Ибрахим Јакуб су током 966. и 967. описали Пољску
Мјешка Првог на овај начин: „ Мјешко, велики краљ од Словена, влада подручјем на северу, и
поседује бројну војну силу“.

Западне Мјешкове комшије, Немачка, пролази кроз експанзију. Отон I се 962. крунисао за цара,
наредивши нападе у смеру грофовија на источним границама. Наредне године, Немци
покоравају Лужице. Немачки маркгроф Геро продире у Пољску и наноси тежак пораз Мјешку.
Немајући куд, Мјешко 964. постаје Отонов вазал, прије свега да би се покушао заштитити од
самоиницијативних упада тамошњих феудалаца.

Након што се оженио Дубравом 965. године, Мјешко наредне године прима Хришћанство,
забранивши претходне култове и идолопоклонство. Са принцезом Дубравом у Пољску стиже и
бискуп Јордан, који је 966. основао бискупију у граду Гњезну. Хришћанство је стигло у Пољску
из Чешке. Мјешков циљ је био избегавање клера из Магдебурга, који 968. постаје
архиепископија по налогу Отона, а са циљем покрштавања Словена.

Смрт Отона I промениће Мјешкову политику према његовим наследством. Мјешко је
подржавао баварског војводу Хајнриха Свађалицу. Након што он није успео да узме власт,
односи Пољске и Отона II се поправљају, што је доказано браком Мјешка са Одом, ћерком
маркгрофа Дитриха ( Дубрава умире 976.) Након ни што Отона II није наследио поменути
Хајнрих, Мјешко се покорава Отону III, да би му овај заузврат помогао у освајању Шлеске од
Чеха током 990.

Пред смрт, Мјешко је написао даровницу под називом „Dagome Iudex“. У њој се, суштински
налази опис будуће пољске државе. Ово је, генерално, један од најранијих докумената везаних
за пољску историју, а кључни део текста даровнице говори да Мјешко државу својих синова
оставља у заштиту свете столице св. Петра. Није назначено нити због чега је то одлучио, нити ко
је „Dagome“, по ком је ова даровница названа.

Мјешко је умро 992. У тренутку смрти, он је владао Мазовијом, Кујавијом, Великом Пољском,
Поморјем и Шлеском.

 

Аутор: Малиша Миљанић, историчар