МРАЧНА СИМБОЛИКА “КАРАУЛЕ”

Аутор: Ђорђе Тадић

Напомена : Не бавим се овде политиком, нити било чијом кривицом за било шта, већ разрађујем могућа скривена значења – шта је писац хтео да каже, што би рекао наш напаћени народ.

Од када сам га први пут погледао, овај занимљиви и прерано заборављени филм ме интригира. Подстакнут идејом коју сам створио о Анти Томићу (аутору романа “Ништа нас не смије изненадити”, чија је “Караула” адаптација), занимајући се за његов рад и мисао, пало ми је на памет да су одређени наративни токови унутар филма, можда, симболички приказ неких проблема везаних за унутарјугословенске односе.

Однос Пашић-Сиришчевић-Пауновић-Мирјана нарочито је пикантна слика односа између различитих актера распада Југославије. Ко је гледао филм зна да су Србин Љуба Пауновић и Хрват Синиша Сиришчевић војници на служењу војног рока, у караули на граници, под командом поручника Сафета Пашића, Босанца. Сиришчевић је Пашићев једини војник од пуног поверења, те га шаље, усред измењених околности, у оближњи град. Једно од задужења које му поверава јесте да односи његову месечну зараду његовој супрузи, Македонки Мирјани. Напаљени Далматинац се убрзо упусти у забрањени однос са исфрустрираном “официрушом”. Наводим њихове етничке и националне припадности циљано, јер мислим да су они симбол тих република. Замислимо да је Синиша Хрватска, Љуба Србија, Пашић Босна, а Миријана или Македонија, или да симболише ону “осталу Југославију”, на коју ће бесповратно утицати српско-хрватско-муслиманске зађевице. Да разложим на ситније делове:

1.ОдносПашић – Сиришчевић : Пашић верује Сиришчевићу, и с њим гради пријатељски однос. Рекао бих да је тај однос алузија на хрватско-муслиманско савезништво у току рата, или касније. Том проблематиком Анте се исцрпно бавио у бројним текстовима, наглашавајући “мрачну улогу Хрватске у босанском сукобу”. Као што Пашић наивно верује Синиши, тако је и Босна, у Томићевој оптици, наивно веровала у искреност свог хрватског савезника – док јој је Хрватска радиал иза леђа, као што Синиша Пашићу иза леђа спава са женом, све изигравајући узорног војника.

2.ОдносПауновић-Сиришчевић-Пашић : Буде нам, пред крај филма, јасно да је за Синишин прековремени рад знао његов најбољи ортак Љуба, и то од самог почетка. Међутим, ништа није одао, перверзно се наслађујући пикантеријом.Видимо, дакле, да, на известан начин, Србија, тј. Љуба и Хрватска, тј.Синиша, заједнички подривају Босну, тј. Пашића.Симболика је јасна.Могуће алтернативно значење: Србија се наслађивала хрватским забијањем ножа у леђа Босни, о чијој је подели, са вођством те исте РХ, тајно преговарала (наводно).

3.Однос Пашић-Пауновић : Баш је Љуба онај који Пашићу, на крају, одузме живот. Претходно га излуђује и урушава његов ауторитет. Алузија на улогу Србије у Босанском рату, али и на српски фактор у БиХ, којег Томић, могуће, сагледава као субверзивног.

4.Мирјана : Судбина Југославије. Узмемо ли Мирјану као симболички приказ Југославије, уочавамо да је она жртва свих “народа” и саме себе: робује у несрећном мултиетничком браку, подлеже преварном шарму са стране, живи на граници, машта о путовању у бољу будућност – из неразвијеног града у топлије и веселије крајеве, да би на крају погинула у међусобном обрачуну Југословена.

5.Однос Будишћак – Сиришчевић: Метафора унутархрватских несугласица. Загрепчанин Будишћак све време филма настоји да се дочепа влака који ћега одвести далеко од карауле (а караула је слика Југославије), док се Далматинцу Синиши баш и не жури. Упућује се на то ко је у Хрватској био мање, а ко више за Југославију. А ту је и неизбежна туча и напушавање између Пургера и Далмоша.

6.Албанци : Албанска претња се све време надвија над караулом, чији се војници све више препуштају ратној психози. На крају ће се Југословени убијати међусобно, припремљени за одбрану одстраног агресора. Слика југословенског параноичног страха од спољног непријатеља – совјетског, америчког, албанског, немачког… док смо сами себи главни душмани. С друге стране, управо тај спољни фактор, тј. Албанци у филму, а зна-се-ко најави, доводи до међусобног убијања Југословена, па тако војници ЈНА пуцају навозило, опет, ЈНА.

7.Раде Орхидеја : Симболише притајени српски национализам. Маска префињеног југословенског официра, надахнутног Титовим бесмртним делом, пада у тренутку Пашићеве грешке. Показује своје право, грубо и сурово лице, псујући Пашића и називајући га говном босанским. У следећем тренутку, задовољно слуша Милошевићев одважни наступ.

8.1987 :Избор баш те ’87 за годину дешавања радње није случајан. То је година Милошевићевог доласка на власт у Србији. Узгредно се помиње и АИДС, што упућује на распадање. Не имуног система, већ Југославије.Њеног здравља.