Када је он живео, у Египту још нису постојале велике пирамиде. Заправо, он је направио прву од њих – степенасту пирамиду фараона Џосера.
Име му је било Имхотеп или Онај Који Долази у Миру. Понекад је зван и Иммутеф, Им-хотеп и Ли-ем-Хотеп. Живео је пре 5000 година и, мада није био фараон, име му је остало забележено до данас. Податак да га се неко сећа после 5000 година а да при том није био ни краљ, ни освајач, сам за себе говори о величини овог човека.
Све до краја 19. века египтолозима је Импхотеп био познат само као митска личност, бог медицине. Његово име увек се помињало уз имена најмоћнијих богова Египта као што су Изида и Тот и сматрало се да је само још једна у дугом низу легендарних верских фигура. Тек је 1926. године откривено да се у египатским списима име Имхотеп везује за стварну, историјску личност – врховног тесара, грађевинара и архитекту који је живео у време фараона Џосера. Све до те 1926. године нико није чак ни узимао у обзир чињеницу да би један обичан смртник могао да добије тако моћно небеско место међу египатским боговима.
Поред Египта, слављен је и међу другим народима: у античкој Грчкој и Риму сматран је за божанство, а рани хришћани клањали су му се називајући га Принц мира.
Ко је био?
Пре свега био је човек који је снагом ума и знања обезбедио бесмртност. О његовом стварном животу зна се веома мало јер је све што је радио преточено у легенде.
Остало је записано да је рођен у предграђу данашњег Мемфиса, 16. дана епифија, трећег месеца египатске жетве, што би одговарало данашњем 31. мају. Нажалост, није записана година његовог рођења. Једини податак у вези с годинама је чињеница да је живео у време фараона треће династије Џосера, познатог и под именом Нетеркхет. Време у коме је краљевао Џосер такође није тачно утврђено и креће се понекад и у распону од преко 300 година између 2980. и 2600. године пре наше ере.
Његов отац Канофер или Ках-нох-фехр такође је био архитекта и сматра се да је био први у веома дугачкој линији грађевинара који су постојали хиљадама година, све до владавине краља Дарија Првог 522–486. године пре наше ере. Будући да је и самом Имхотепу додељен положај божанства, и његова мајка Кхредуонкх или Крај-ду-аункје проглашена је за полубожанство. Касније је Имхотеп даље напредовао у божанском пореклу у складу са захтевима верских правила.
Као бог морао је да има бар привидног божанског оца, тако да је почео да бива слављен као „син бога Птаха”, једног од најпоштованијих богова Египта. Сходно томе у неким текстовима наводи се да му је мајка сама богиња Секхмет или Секмет, заштитница Горњег Египта и жена Птахова. Али на страну сва божанска и митолошка предања и титуле, ипак остаје чињеница да је овај човек био један од оних посебних малобројних генијалаца који се с времена на време јављају у разним народима и временима и умом, способношћу и интелигенцијом на неки начин утичу на даље токове цивилизације. Мада је још неколицина историјских личности добила положај божанства у Египту, Имхотеп је једини који је и у божанском животу задржао сопствено – земаљско име.
За живота је уживао велике почасти на двору фараона Џосера и имао је велики број разних титула од којих су најпознатије биле врховни свештеник и маг бога Птаха, што је подразумевало одлично познавање (за време у коме је живео) хемије, физике, природних промена, математике, медицине, писања, па чак и поезије. Практично, реч свештеник није се ограничавала само на „божије и магичне послове” већ на свеколике промене у природи. Његова пуна титула гласила је: канцелар фараона Горњег Египта, доктор, први у низу после фараона, администратор велике палате, првосвештеник Хелиополиса, главни архитекта, главни тесар и главни скулптор.
Година његове смрти није позната али на неким каснијим преписима помиње се да је живео неколико година дуже од фараона Џосера. Упркос многобројним покушајима, током протеклих 5000 година, положај Имхотепове гробнице коју је сам пројектовао, непознат је од самог почетка. Претпоставља се да је гробница сакривена негде у Сакари.
Грађевинар
Најпознатије Имхотепово дело сачувано до данас јесте Степенаста пирамида у Сакари. Како неки аутори сматрају, то је једна од првих сложених грађевина насталих у свету. У време Имхотепа и Џосера, када је била завршена, Степенаста пирамида била је само део велелепног комплекса који је пројектовао Имхотеп. Он је обухватао храмове, павиљоне, разне просторије, холове и пролазе. Неки историчари сматрају да је изградњом ове пирамиде Имхотеп постао први човек (бар колико данашња наука зна) који је грађевину саградио у потпуности од камена.
СТЕПЕНАСТА ПИРАМИДА Имхотепова Степенаста пирамида из Сакаре прва је египатска пирамида. Надземни део састоји се од шест мастаба наслаганих једна на другу. Саграђена је од обрађеног крећњака, висина јој је 63 метра а основа 109 х 125 метара. Испод земље простире се на дубини од 35 метара. Занимљиво је да је најстарија пирамида у Јужној Америци, у Перуу, саграђена отприлике у исто време када је Имхотеп саградио своју. Пирамида у Перуу није саграђена од обрађеног камена, па се зато сматра примитивнијом. Налази се у насеобини Карал, веома је широка али је висока свега 18 метара.
До тада су постојале грађевине код којих су под, зидови или неки други делови били камени. Пре Џосера фараони су се сахрањивали у мастабама, ниским правоугаоним грађевинама. У ствари, код Степенасте пирамиде неколико мастаба поређано је једна на другу. За оно време када није било грађевинских машина подизање комплекса и саме пирамиде било је ремек-дело грађевинарства. У време када је саграђена била је највиша грађевина на свету.
Од вероватно многобројних дела која је Имхотеп написао остало је сачувано мало тога. Између осталог, сачувана је и расправа о архитектури која би била у рангу данашње енциклопедије, где се описују технике, оруђа и конструкције коришћене при зидарству. Ову енциклопедију користиле су египатске архитекте и неколико хиљада година после његове смрти. Забележено је да је „храм посвећен Имхотепу, богу медицине, на Едфу током владавине Птоломеја IX (107–88. п. н. е), саграђен на основу упутстава из ’Књиге о правилима за грађење храмова’, коју је написао врховни свештеник Имхотеп, син бога Птаха”.
Поред Степенасте пирамиде, зна се да је у Сакари градио и комплекс краља Нетеркхета, као и никада завршену пирамиду фараона Секхемкхета. За ову пирамиду претпоставља се да је остала незавршена због Имхотепове смрти, јер практично није било архитекте тог времена који је могао да прати његове замисли и да их спроведе у дело.
Лекар
У наше време, у коме наука галопира огромним корацима, Имхотеп је управо познат као архитекта Џосерове Степенасте пирамиде, међутим, некада је био познатији по медицинским знањима која су, чини се, превазилазила уобичајене људске могућности. Чак и неколико хиљада година после смрти, његови лекови, знања и начини лечења и даље су коришћени у античком свету. За време римских царева Тиберија и Клаудија, скоро 3000 година после Имхотепове смрти, и даље су се на египатским храмовима урезивале речи захвалности Имхотепу за његово знање у лечењу. Чињеница је да је Хипократ – кога славимо као зачетника медицине – заправо живео 2000 година након Импхотепа. Сер Вилијам Ослер (1849–1919), који се сматра оцем модерне медицине, често је наглашавао да је Импхотеп а не Хипократ први утемељивач медицине засноване на научним а не магијским поставкама лечења.
Импхотеп је за собом оставио већи број записа о медицинским истраживањима. У списима помиње око 200 болести за које може да постави дијагнозу и да их излечи (међу којима су туберкулоза, упала слепог црева и артритис). Примењивао је операције и вршио стоматолошке захвате. Знао је тачан положај и рад најважнијих органа и крвотока. Лекове је највише правио од лековитог биља и минерала. Вековима касније, његов храм у античкој Грчкој био је и даље једно од најпознатијих средишта за учење медицине. Грци су га називали Имоутхес или Асклепијус (Ескулап). Многи такође сматрају да је он „дизајнер” првог кадуцеуса, или Ескулаповог штапа с две змије, симбола лекара.
Заправо, он је највише и слављен као лекар и, захваљујући његовом медицинском умећу, име му се сачувало до данас. Проглашен је за Имхотепа, бога лекара, и претпоставља се да је за живота, између осталог, доста унапредио и поступак мумифицирања. Први је увео вађење органа и увијање тела у завоје приликом мумификације, на тај начин и сам се добро обавестио где се који орган у телу налази, са чиме је повезан и каква му је улога. Скоро пет хиљада година касније, током ренесансе лекари су на исти начин покушавали да науче о положају и раду органа у људском телу. Познато је да су крадом сецирали мртва тела учећи на њима. И сам Леонардо да Винчи користио је сличне поступке да би што боље изучио анатомију људског тела.
ПАПИРУС Папирус Едвин Смит дугачак је 4,68 метара и подељен на 17 страна. У њему су описане многе врсте повреда, дијагноза, лечење, лекови и ток опоравка. Повреде и операције тичу се појединих делова тела, почевши од главе и врата, преко руку до торзоа. Описи на овом папирусу показују да је египатско знање медицине далеко превазилазило грчко у време Хипократа, који је живео више од 2000 година после Имхотепа. Папирус се чува у Метрополитен музеју у Њујорку.
Претпоставља се да је управо Имхотеп аутор чувеног папируса Едвин Смит. То је заправо ролна папируса на којој су објашњени одређени хируршки захвати који се, за разлику од већине других египатских текстова сличне садржине, везују за научне а не за магијске поставке.
Утврђено је да је највећи део текста написао један писац, а да су само мање делове додале друге особе. Папирус се завршава нагло усред реченице без икаквог потписа аутора. Његова старост процењена је на 1600. годину пре наше ере, али се на основу реченица и описа сматра да је то препис много старијег документа.
Оставштина за будућност
Имхотеп је био један од малобројних обичних људи чија је статуа додата уз фараонову и један од ретких који је након смрти постао божанство. Заправо, постоји доста египатских статуа које приказују Имхотепа и готово сваки већи музеј у свету који држи до себе има једну или две. На некима је приказан као мудрац који седи на трону или столици држећи на коленима свитак папируса који чита задубљен у размишљања. Ако је, пак, приказан у божанском положају, онда је то у стојећем ставу са скиптром и анком (египатским крстом) у руци и с дугом танком брадом – типичном за божански сталеж (исту су носили и фараони будући да се веровало да су божанског порекла).
Поред природних наука, Имхотеп се бавио и филозофијом живота – у коме је очигледно уживао. Управо њему приписује се и данас позната изрека хедониста и боема: „Једи, пиј и весели се, јер сутра ћеш можда бити мртав.” Поред архитектуре, медицине и филозофије велики допринос дао је и астрологији, јер је први поделио небо на дванаест делова од по 30 степени, у складу са зодијачким знаковима.
Очигледно је да је Импхотеп био несвакидашња појава у људској цивилизацији. Био је изузетно необична и способна личност чија се дела и дан-данас с пажњом проучавају. О његовим јединственим особинама сведочи и познати историчар – египтолог Џејмс Хенри Брестед (1865–1935) који је сматрао да је „Имхотеп био тако свестрана и импозантна личност да се његово име никада неће заборавити”.
ФАРАОН ЏОСЕР Џосер, Џос или Начерихет био је, према најновијим сазнањима, први владар III династије. Владао је 19 година и неки научници ту владавину смештају између 2667. и 2648. године пре нове ере, међутим, ови датуми нису са сигурношћу утврђени. Његова статуа која се чува у музеју у Каиру најстарија је нађена статуа направљена у природној величини. Током његове владавине Египат је претрпео седам година велике суше и глади. По предању, Имхотеп је сањао да ће се глад окончати ако се умилостиве одређени богови. Шта год то значило, успело је јер је недуго после Имхотеповог сна пала дуго очекивана киша што је означило крај глади. Због овог сна као и због неколико других подударности, неки примећују велику сличност између Имхотепа и Јосифа, библијске личности која је била такође градитељ, маг и тумач снова на фараоновом двору.
Аутор: Деса Ђорђевић-Милутиновић
Извор: https://istorijat.wordpress.com/2018/07/18/%d0%bd%d0%b0%d1%98%d0%b2%d0%b5%d1%9b%d0%b8-%d1%83%d0%bc-%d1%81%d1%82%d0%b0%d1%80%d0%be%d0%b3-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b0/