ПОКРЕТИ ОТПОРА У АЗИЈИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Аутор: Малиша Миљанић
Мој претходни рад тицао се исте ове теме, али везане за Европски континент. Овим ћу заокружити читаву причу, односно кохезијом два текста дати смисао целини. Шест географаких области, махом источне и југоисточне Азије, биће обухваћене у наставку.
БУРМА
Када су 1942. јапанске снаге ступиле на тло Бурме, с њима је ушла и бурманска партија независности, али ће је Јапанци брзо распустити. На место ње дошло је образовање бурманске националне армије, али су и даље сами држали власт у Бурми. Годину дана касније, организована је Комунистичка Партија Бурме, која се залагала за уједињење напредних снага у јединствен фронт. До већих промена дошло је тек после доласка савезника на реку Иравади. У Рангуну је 20. марта 1945. одржан састанак на коме је одлучено да се отпочне са општим устанком. Убрзо је бурманска армија бројала 50.000 људи. Јапанци су коначно побеђени 15. августа 1945.
ФИЛИПИНИ
Чим су Јапанци 1942. окупирали филипинска острва, започели су терор над становништвом. Делови разбијених филипинских јединица наставили су герилско ратовање. Њима су руководили амерички официри. Тако су се на Филипинима једновремено нашли и покрет отпора и делови филипинске регуларне војске.
Покретом отпора руководила је Комунистичка партија и социјалисти, који су у марту 1942. формирали народну војску. Подручје њихове активности обухватало је више острва, као што су Лузон, Лејта и Себу. Народна војска је крајем 1944. имала 80.000 људи. На Лузону се против Јапана борило њих 70.000. Филипини су ускоро ослобођени уз помоћ савезника. Образован је Демократски савез, а Народна војска распуштена.
ИНДОКИНА
Покрет отпора у Индокини, поред Кине, представљао је једно од највећих жаришта на Далеком Истоку. Још у првој години рата, партизанска војска ће окупити 80.000 бораца. Међутим, због слабе организације је Јапанцима пошло за руком да је врло брзо неутралишу. Поред неколико покушаја, тек крајем 1944. долази до стварања првих одреда народноослободилачке војске у Вијетнаму. На позив Комунистичке Партије је средином априла донета одлука о прерастању партизанске борбе у општенародни устанак. Августа исте године, народ Вијетнама је преузео власт. Другог септембра 1945. је у ослобођеном Ханоју Хо Ши- Мин прогласио Демократску Републику Вијетнам.

ИНДОНЕЗИЈА
Руководство Уједињеног Народног фронта на бази договора двеју јаких политичких групација повело је борбу на два фронта, од којих се један повукао у илегалност и основао покрет отпора против Јапанаца. Други предвођен Сукарном, и генералом Хате, користио је легална средства борбе. Средином 1943. образован је Централни Саветодавни одбор на челу са Сукарном, али саветодавни одбори при нижим административним јединицама. Ови органи су истовремено сарађивали са јапанском окупационом групом, и са герилом, све до капитулације Јапана, када је проглашена Република.
ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ КИНЕСКОГ НАРОДА
Кинески народ је предвођен Комунистичком Партијом водио низ година тежак рат против јапанских агресора, и истовремено против реакционарних снага Куоминтанга, на челу са Чан Кај Шеком. Главне ослободилачке снаге налазиле су се у северозападној Кини, где је било седиште и КП Кине. Ослободилачке снаге крајем 1941. биле су сврстане у две армије и више самосталних одреда.
САД и Велика Британија придавале су посебну важност подручју Кине, због чега је на њему и формирано посебно ратиште. Командант је био Чан Кај Шек, док је начелник штаба био генерал Стилвер, који је био командант америчких снага у Кини. Са своје стране, Јапанци су у Кини држали укупно милион војника. Пролећа 1942, предузели су серију већих офанзива, при чему су извршили низ злочина над кинеским народом. То није поколебало ослободилачки покрет, иако је налазио на низ тешкоћа, да би одржао непрекидну офанзиву. Ослободилачка војска је у току кинеско- јапанског рата бројала нешто више од милион војника, уз око 2.2 милиона бораца народне одбране. Ове снаге изгубиле су око 440.000 бораца.
Кад је објављена капитулација јапанских снага у Кини 15. августа 1945, Јапанци су се још неко време својевољно борили против ослободилачке војске.
МАЛАЈА
Јапанци су освојили Малају првог фебруара 1942, а убрзо затим и организовали власт у њој и појачали пропаганду, што је утицало да је део Малајаца остао доста пасиван. Комунистичка партија успела је да организује устанак против Јапанаца и поведе борбу која је трајала скоро све време рата. По капитулацији Јапана, Малајска народна армија је успоставила одборе народне власти у читавој земљи.