Аутор: Малиша Миљанић
У току другог светског рата, Југославија је била подељена на седам монетарних подручја, са исто толико врста новца у оптицају- српски динари, хрватске куне, мађарске пенге, бугарски леви, италијанске лире, албански франци и немачке марке. Непосредно после рата, требало је најпре извршити замену окупацијског новца, а потом изградити нов новчани систем и одговарајуће банкарство.
По вековној традицији, динар који се дели на 100 пара, усвојен је као новчана јединица у новој Југославији. Динар је прошао кроз неколико фаза, јер је свака државнополитичка промена условљавала и измене у структури самог новца ( нпр. стари динар, нови динар, динар ДФЈ).
У периоду од 1945-1992 је у Југославији емитовано укупно 12 серија новчаница, са 67 апоена, које се могу поделити у шест главних група.
НОВЧАНИЦЕ ДФЈ
Замену окупацијских новчаница је 1945. извршило министарство финансија, пуштањем у оптицај новчанице од један, пет, 10, 20, 50, 100, 500 и хиљаду динара ДФЈ. То су биле прве југословенске послератне новчанице, чије су прве количине израђене у Совјетском Савезу још пре завршетка рата. Основни мотив на новчаницама био је везан за народноослободилачку борбу. Ове новчанице су постепено повлачене из оптицаја и замењиване новчаницама Народне банке. Замена апоена од 1000 динара је посебно убрзана због знатне појаве опасних фалсификата.
НОВЧАНИЦЕ НАРОДНЕ БАНКЕ 1946- 1964
Ову групу сачињавају три одвојене групе новчаница издања Народне банке са укупно 13 апоена.
Прва серија са датумом 1. мај 1946. израђена је у апоенима од 50, 100, 500 и хиљаду динара, које представљају прве новчанице којима је Народна банка, после рата, почев од јануара 1947. преузела емисиону функцију.
Друга серија, са датумом 1. мај 1953. имала је само апоен од 100 динара, јер се од издавања осталих првобитно предвиђених апоена одустало због техничких потешкоћа. Ова новчаница је пуштена у оптицај са намером да се замени новчаница од 100 динара из прве серије, пошто је било појава да се извлачи заштитна нит из хартије. Нова новчаница била је по формату непогодна, а по квалитету штампе, хартије и цртежу неугледна, па како је код новчанице прве серије избегнута опасност од даљег вађења заштитне нити, банка престаје са израдом друге серије, а за потребе оптицаја ће вратити новчаницу из прве серије.
Трећа серија, са датумом 1. мај 1955. израђена је у апоенима од 100, 500, хиљаду и пет хиљада динара. Новчанице су штампане на најмодернијим машинама, по систему тробојне збирне дубоке штампе, која је у тадашњој штампарској техници представљала врхунски домет у погледу заштите од фалсификовања.
НОВЧАНИЦЕ НАРОДНЕ БАНКЕ 1965- 1986
У оквиру привредне регорме, у јулу 1965. извршене су промене ознака вредности на новцу- тзв. деноминација у размери 100:1, с тим што је у односу на дотадашњи новац, нови динар вредео 100 старих динара. Прва серија, пуштена у оптицај првог августа 1965. израђена је у апоенима од пет, 10 и 50 динара. Главна обележја и цртежи ових новчаница идентични су са дотадашњим новчаницама од 500, хиљаду и пет хиљада динара, само су вредности промењене. Новчанице издате 1978, 1981. и 1986. разликују се само по потписима тада актуелних гувернера.
НОВЧАНИЦЕ НАРОДНЕ БАНКЕ 1986- 1989
Како је новац често предмет фалсификовања, технологија израде добиа све већи значај. Из тог разлога је Народна банка приступила изради нове серије новчаница, примењујући најсавременију методу и технологију штампе. Нова серијаштампана је на папиру са воденим знаком и осталим видљивим и невидљивим елементима, те комбинацијом ручне гравуре. Ову групу сачињавају две серије са укупно седам апоена, које се међусобно разликују. 1985. је избачена серија новчаница од пет хиљада, 1987. од 20 хиљада, 1988. од 50.000 те 1989. новчанице од 100 хиљада и милион динара.
Друга серија ове групе није ни технички ни ликовно повезана са новчаницама прве серије. Услед високе стопе инфлације и ниске апоенске структуре, Народна банка је била присиљена да изда новчанице већих апоена по хитном поступку, тако што су употребљени клишеи резервних новчаница. Новчанице ове серије израђене су у апоенима од два милиона и 500 хиљада.
НОВЧАНИЦЕ НАРОДНЕ БАНКЕ 1990.
Законом о промени вредности динара од децембра 1989. утврђена је нова вредност динара, тако да конвертибилни динар у односу на постојеће новчанице вреди 10 хиљада постојећих динара и дели се на 100 пара. Прва серија, изашла јануара 1990. израђена је у апоенима од 200 и 50 динара. Друга серија, обелодањена током лета 1990, садржала је новчанице од 10, 50, 100, 500 и хиљаду динара.
НОВЧАНИЦЕ НАРОДНЕ БАНКЕ ЗА ВАНРЕДНЕ ПОТРЕБЕ
Новчанице у апоенима од 100, 500, хиљаду и пет хиљада пуштене су у оптицај 25 децембра 1991. Услед нарушавања јединственог монетарног система од стране Словеније и Хрватске, Народна банка је била присиљена да изврши замену новчаница, увевши притом нов апоен од пет хиљада динара. Новчанице од 100, 500 и 1000 динара преузела је из претходне серије, уз измену боје и одређених детаља у обележјима.