КРИСТИНА ПИЗАНСКА

Аутор: Малиша Миљанић

Тема данашњег текста је заправо извор за историју средњевековне Француске, из периода Шарла V Мудрог. Кристина де Пизан или Кристина Пизанска, истакнута је француска списатељица, филозоф и историограф са краја XIV и почетка XV века.

Она има италијанске корене. Рођена је 1363. у Венецији. Њен отац био је Томазо Пизански, један од водећих астролога тога времена. Он ће 1367. добити понуду да буде алхемичар и лекар на двору Шарла Мудрог, што ће искористити, и између осталог, да би у врло раном детињству, могао школовати скоју ћерку, којој је било допуштено коришћење краљевске библиотеке. Као врло мала, била је опчињена италијанским хуманистима- Бокачом, Алигијеријем и Петрарком.
У размаку од 1378. до 1380. Кристини умиру отац и муж, иначе секретар Шарла Мудрог, па је она схватила да јој је, како би издржавала себе и троје деце, једина егзистенција заправо књижевност, за коју се толико интересовала. Како у почетку њен рад није био запажен, она је писала песме по наруџби, превасходно члановима краљевог двора. Ипак, она ће постати плодоносан писац, и од свог рада ће моћи да издржава породицу. Од 1399. када је почела активно да пише, па до смрти, Кристина Пизанска створила је 41 дело, а оно, за историчаре најважније јесте “Књига дела и добрих обичаја краља Шарла V.” Ово дело описаће Француску крајем 14. века.

Премда је била Италијанка, Кристина Пизанска била је страствени франкофил. Наравно, све због интереса, јер је била финансијски зависна од краљевског двора. Она је сматрала да су Француску основали потомци Тројанаца, те да је управљање државом од стране краљевске породице било у складу са аристотелизмом.
Иако је била један од водећих бораца за обнову и подмлађивање француске књижвности тога времена, парадоксално, дела и стил писања Кристине Пизанске обилују архаизмима. Кристина се сматрала једном од претеча данашњег феминизма, који се отворено прожимао кроз њено дело- Књига о граду дама. Иако борац за женска права, Кристина се не може окарактерисати као радикална феминисткиња јер она ипак саветује жене да покорно слушају мужеве. Али, исто тако она их учи да су исто тако вредне пажње и да заслужују поштовање као и мушкарци. У једном пасусу она говори не о мушкарцима који стављају жене у подређен положај већ о другим женама које им у томе помажу. О женама које своје ћерке удаљавају од образовања,  говорила је: “Женско мишљење твоје мајке, која је желела да те заокупи са ткањем и смешним женским стварима пратећи опште обичаје за жене, била је главна препрека да ти постанеш неко ко се разуме у науку.”
Пошто је била сведок многих заплета и промена кроз које је Француска пролазила током стогодишњег рата, важно је рећи да Кристина 1415. престаје активно да пише. Aпстинира све до 1429, када ће, након победе Француза код Орлеана, бити толико инспирисана ликом и делом Јованке Орлеанке, и написати, испоставиће се једино написано за живота легендарне ратнице- “Le Ditie de Jehanne d’Arc”.

Иако се не зна тачан датум, верује се да је Кристина де Пизан умрла 1430. у градићу Поази у Француској. Представља веродостојан извор за историју средњевековне Француске. Остаће упамћена по томе што је прва жена у историји која је по професији била књижевница, али и по томе што је била истакнут борац за побољшање права жена.