ИТАЛИЈАНСКИ РАТОВИ V- IX

Аутор: Малиша Миљанић

У претходном тексту сам обухватио прва четири рата на Апенинима, а у овом ћу преостале сукобе, вођене између 1521. и 1559. као и геополитичке положаје зараћених страна, одређених миром у Като- Камбрезију.

ПЕТИ РАТ

После избора Карла V за цара 1519, Француска ће бити окружена хабзбуршким земљама, пре свих Шпанијом и Низоземском. Нови рат могао се наслутити. Франсоа I је априла 1521. кренуо у рат. Покушао је офанзиву на Навару, али је доживео пораз у бици код Ескироса. Још у току борби, Франсоа је пробао да рат оконча преговорима, дозволивши посредовање Енглеза. На састанку у Калеу председавао је енглески кардинал Вулзи. Хенри VIII водио је у том моменту двоструку игру. Са једне стране је глумио да је коректан и непристрасан, а са друге би активно преговарао са Карлом V.
Царска војска је наредне маневре поверила једном од најистакнутијих ратних тактичара раног модерног периода, у том моменту вођи најамничке војске (нем. Landsknechte), Георгу фон Фрундсбергу. Он је напао Мезије, место на северу данашње Француске, и тако директно угрозио и Шампању. Франсоа је успео да поврати Мезије. До кључне битке долази код Ла Бикоке, 27. априла 1522. Иако су Французи претрпели пораз, Франсоа се није одрицао Италије. Послао је нови одред од готово 30.000 људи, али су и они, нешто касније, током 1524, такође поражени.
Француска се нудила. Царске трупе су опселе Марсеј. Франсоа је сакупио војску те кренуо на Авињон и Милано. До битке долази код Павије 23. фебруара 1525. где је погинуло 8.000 Француза. Франсоа је заробљен. Француски извори наводе да већем масакру нису сведочили још од битке код Аженкура 1415. (Стогодишњи рат). Управу над Француском тада преузима Лујза Савојска, у функцији намесника. Она је са Хенријем VIII након преговора издејствовала мир у Муру. После тога је потписан споразум и са Шпанијом- Карлом V, који је потписан јануара 1526. у Мадриду. Франсоа је морао да изручи синове као таоце, преда Фландрију и Артоа, одрекне се Италије и уступи Карлу Бургоњу.

ШЕСТИ РАТ
Франсоа је био решен да не испуни захтеве предвиђене мировним уговором, сматрајући да га они не обавезују, јер су изнуђени. Започео је образовање коалиције тзв. Свете лиге из Коњака, коју чине Француска, папа Климент VII, Венеција, Фиренца и Милано. Ратовање ће кренути успешно по царску војску. Шарл Бурбонски заузима Милано, да би потом са Фрундсбергом опсео Пјаћенцу и Болоњу. Код Болоње ће избити побуна најамника, али их је Шарл примирио и кренуо на Рим. Његови војници су шестог маја 1527. отпочели атак на слабо брањен град. Убрзо ће погинути Шарл Бурбонски, што ће ратбеснети војнике који су палили и пљачкали све што су стигли недељу дана.
У међувремену, Франсоа сакупља војску и шаље је на Напуљ. Француски војсковођа Лотрек потиснуће цареве трупе и блокирати их код Напуља са свих страна. Савезничку флоту предводиће адмирал Андреа Дорија, који ће августа 1527. поразити Шпанце код Портофина. Французи ће претрпети пораз и код Ландријана, 21. јуна 1529, што ће резултовати неповерењем од стране Папе, који им окреће леђа.
Како су обе стране биле изморене ратом, организовани су преговори 3. августа 1529. у Камбреу. Овај догађај остаће упамћен по томе што су га водиле жене- Лујза Савојска- мајка Франсое I и Маргарета Аустријска, тетка Карла V, тако да је овај споразум такође познат и под називом „Мир Госпођа“.

СЕДМИ РАТ

Велика држава Карла V била је изложена многим потресима. Протестантски кнежеви и градови су организовали тзв. Шмалкалденску лигу. Оружани сукоб био је известан. Франсоа је искористио да савезнике пронађе међу протестантима, као и међу Турцима, што показује да је од 1535. Француска држала сталну амбасаду у Цариграду. У том моменту је искочило једно кључно питање, а то је наследство Милана, премда је Франческо Сфорца умро без наследника. Франсоа је ово војводство наменио рођаку, војводи од Орлеана. Француска војска је фебруара 1536. упала у Савоју и заузела Торино. Карло V је затим упао у Провансу, са циљем освајања Марсеја, па се повукао. По жељи папе Павла III, вођени су преговори о десетогодишњем миру, али је проглашено само примирје, јуна 1538. у Ници. Франсоа и Карло ће се срести код Егмонта 1539. године. Сусрет је био коректан, до мира ипак није дошло.

ОСМИ РАТ

Карло V је 1541. организовао поход на Алжир, у коме је ангажовано преко 10 хиљада морнара и 25 хиљада војника. Ипак, флоту ће захватити огромна бура. Франсоа ће 1542. у савезу са Сулејманом Величанственим, Шведском и Данском напасти царство у Луксембургу, Брабанту и Навари. На челу са гусаром Хајредином Барбаросом, Французи узимају Ницу и пљачкају је.
У освајање Париза крећу Хенри VIII и Карло V. Енглези узимају Булоњ, а Карлове трупе стижу до Соасона. Французи су по сваку цену желели да избегну борбу на отвореном пољу, па су се по потреби и повлачили. Обе стране, изнурене ратом, потписале су мир у Крепију 18. септембра 1544. Енглези су рат око Булоња водили још две године, до мира у Ардру 1546.
ДЕВЕТИ РАТ

Последњи рат водио је Анри II који је на престолу наследио Франсоу I 1547. Протестанти су 1547. доживели тежак пораз код Милберга, па су у Анрију видели спас. Анри је водио преговоре са протестантским вођама. Протестанти су у Шамбору 1552. уз новчану надокнаду Анрија прогласили за намесника Царства и предали му бискупије у Мецу, Тулу и Вердену.
Мориц је умало у Инзбруку заробио Карла V. Карлов брат се након тога нагодио са Морицом и напао Турке. Карло ће у међувремену скупити људе и напасти Мец. Ипак се брзо повукао због умора војске. Карло ће се 1555. одрећу суверенитета над Бургундијом, а потом и шпанских круна, које ће предати сину Филипу II. Карлов брат Фердинанд управљаће Хабзбуршким поседима. Шпанци ће код Сен- Кантена разбити Французе и заробити њиховог главног војног заповедника Монморансија.
Француску је од потпуне пропасти спасило само то што Шпанци нису имали снаге да напредују. Преговори су вођени у Като- Камбрезију. Шпанску делегацију чине војвода од Албе (Фернандо Алварез де Толедо), Антоан Перено и Виљем Орански. Француска делегација била је лоша, најутицајнија личност био је кардинал Франсоа Гиз, а касније су из заробљеништва пуштени Монморанси и Сент- Андреа. Преговори су се отегли због неразумевања, премда су вођени на латинском језику.

Закључак: Италијански ратови (1494-1559) окончани су трећег априла 1559. у Като- Камбрезију. Француска је добила три бискупије у Лорени, луку Кале на Ламаншу и Булоњ, а одрекла се поседа у Италији, изузев дела Савоје. Шпанија је успела да задржи власт у Напуљу и Милану.